Евдокија Јулка Сомборски (Забрежје, 1876 – Београд, 1960), рођена Вићентијевић, била је забрешка учитељица и ћерка Милоја Вићентијевића. Њен отац Милоје је поклонио у Забрешком граду породичну земљу за зидање школе, у којој је радила (1892–1893). Удала се за Исидора Сомборског, директора Српске банке у Загребу (осн. 1895). Писала је поезију. У Колекцији “Перило” чува се њен дневник (78 страница) у форми Споменара са седам песама, исечцима фотографија, цитатима филозофа, ауторским белешкама, као и гоблен са ћирилицом и латиницом, извежен у Загребу 1906. године са иницијалима сина Милоша Сомборског. Била је везана за родбину у Забрежју, те је често возом долазила у летњиковац, који је породица Сомборски подигла тридесетих година XX века.

Јулкина песма “Гле” објављена је у књизи М. Катића “Колекција Перило, хемичар Светозар Варићак и архитекта Милош Сомборски” (стр. 22, Забрежје: Удружење “Перило Забрежје”, 2021, ЛИНК)

Осталих шест песама из Јулкиног Споменера чекају на објављивање и обраду. Јулкине песме представљају део поетског културног наслеђа из Колекције “Перило”, које може да обогати прелаз између XIX и XX на пољу југословенске и српске женске поезије. О Јулки је Удружење “Перило Забрежје” 2014. године организовало изложбу под називом “Са Јулком кроз време” ауторке историчарке уметности Милене Недељковић. Изложба је постављана као програм Фестивала “Ослобађање 2014” у Дому културе на Забрежју и у Библиотеци “Влада Аксентијевић” у Обреновцу.

Евдокија Јулка Вићентијевић (1876-1960)

Гле

Гле како је зора рујна

Раширила лет

Па крилима својим нежним

Обгрлила свет.

–

Гле сунашце иза брда

Како јавља дан

Гле како је сваки зрачак

Миљем обасјан.

–

Гле птичице како песмом

Својом краске луг

Па по небу тамо горе

Погле видокруг.

–

Па зар све те чаролије

Не осећаш ти

Зар ни зрачак да ми сине

Твоје љубави.

–

Ох реци ми цвете мили

Да утолим плам

Љубиш ли ме жељо жива

Реци ми да знам?