Расута пафама

„Расута пафама“@ Перило и Забрежје//ауторски текст поводом дела Милана Катића и Чеде Петровића-оживљена тродимензионална представа прве конструктивистичке слике југоисточне Европе „Пафаме“ из 1922.најзначајнијег домаћег зенитисте Josipa Seissela (1904-1987) aka Јо Клека/

11.11.2014. године, пар месеци након обреновачке поплаве, поред саме кружне рупе коју су направиле тамнавска и колубарска вода пробијајући савски насип,  сео сам са Мајом Плавшић, Ирином Суботић и Слободанком Ковачевић, у приземљу садашњег КЦ “Перило” (Савска 192А). Одвојили смо време за дружење пред изложбу „Са Јулком кроз време“ у обреновачкој библиотеци.

Изложба је одржана у склопу другог „Ослобађање“ фестивала и то након прве поставке у дому културе “Забрешки град” десет дана раније.

Ирина Суботић је историчарки уметности заслужна за обраду и позиционирање у свету Зенит покрета, који је добио име по истоименом авангардном часопису  оснивача Љубомира Мицића. Излазио је као месечник у Загребу, а потом у Београду (1921-1926).

Маја Плавшић је ћерка Чедомила Плавшића, оснивача Травелера, и носилац ауторских права Јосипа Сајсла (у зениту је имао псеудоним Јо Клек,а сам Мицић је за њега говорио да је најаутентичнији домаћи зенитистички сликар). Травелери су дадаистичка група састављена од 7 младића и једне девојке, основана 1922. године у Загребу и инспирисани зенитом.

Посетили смо „Забрешки град музеј на отвореном“, који активностима фестивал “Ослобађање” обогаћује делима савремене уметности, и потом објекат у којем сам 5 година раније наследио заоставштину Милоша Сомборског(1902-1983). Милош је био један од важнијих Травелера, задужен за фотографију. Он је особа око чије смо се духовне и материјалне заоставштине окупили тог дана. Мајка Милошева, Евдокија-Јулка је родом са Забрежја.

Маја је у једном моменту док смо седели за столом, извадила квадратни картон и пружила ми га. Видео сам да на њему пише „JOSIP SEISSEL“. Отворио сам корице и угледао репродукцију “Пафаме”.

„Пафама“ је по многима прва слика конструктивистичке авангарде југоисточне Европе, настала под утицајем руске конструктивистичке авангардне уметности и под утицајем Љубомира Мицића. “Пафама” је настала у време када су Ел Лисицки и Иља Еренбург уредили чувени двоброј “Зенит 17-18”. Авангардни часопис Зенит је уврштен у УНЕСКО  дигиталну библиотеку света од 2009. године са све уметничким делима Јо Клека насталим под утицајем Мицића и за  потребе зенит покрета.

“Пафама” је чудо. Тај мали колаж је доказ да смо у периоду авангарди били у уметничком смислу равноправни са многим народима које доживљавамо као цивилизованије и напредније од балканских. Сведочење о “Пафами” је стога важно.

Настанак “Расуте пафаме”

Авангарда као уметнички правац једну од основних особина има идеју раскида са прошлошћу, а у визуелном смислу раскид са фигурацијом и урањање у односе правилних геометријских форми. Тако се и родила идеја о уметничком делу „77“ са седам кругова у седам корака од фотографије урушене куће на Забрежју, деде Милоша Сомборског-Милоја, па до дизајнерског решења са седам кругова. У 7 корака се кућа која је срушена у бомбардовању у Првом рату претвара у бескрај из којег стиже седам најсавршенијих форми-кругова. Бескрај је  дизајниран да прати контуре урушене куће уз коришћење opacity ефекта у седам корака( opacity-мера провидности слике у графичким програмима).

Круг и правилне геометријске форме у кругу „Пафаме“, као и дело „77“ настало у оквиру Ослобађања 2015. су били инспирација за материјал и маневарски простор за уметника и за једно комплексно уметничко дело. У сарадњи са Чедом Петровићем, који је био учесник фестивала од почетка (2013- „Авиони у простору“ просторни рад на бини, 2014-„Авангарде“ велика слика на балкону 10×1 метар ) избор је пао на 5 цм дебеле стиропоре, на облике квадрат, круг и троугао и 4 боје: плаву, зелену,жуту и црвену. Подлога за рад је био „Забрешки град-музеј на отвореном“ са свим зградама  уз дозволу власника.Чеда Петровић је завршио Академију лепих уметности у Венецији и слови за уметника који не робује форми и има искуства из КПГТ-а на пословима сценографије. Повезница између Венеције и Забрежја је вода, јер само пар месеци пре стварања „Расуте пафаме“ Забрежје је било место у води.

Само прављење стиропора је било занимљиво. И у белој боји су били инспиративни. Када је било офарбано 24 стиропора, кренули  су најпре перформанси са њима.

Елементи расуте пафаме су одлежали у рупи на самој обали Саве између Загреба и Београда. Рупу су привремено оставили при премештању земље и санирању последица од поплаве радници јавног предузећа. Те вечери под ведрим небом у кружној рупи елементи су упили дух земље преко које је прешла сва обреновачка вода у поплави.

Следећи перформанс је био са глумцима који су искакали из рупе са елементима тако да је изгледало као да се елементи муче и да ће тешко изаћи. Глумци су били Филип Блажић, Лазар Козић и Милан Катић. Након што су изашли из рупе у земљи на Перилу били су постављени у комбинваним просторним формама на обалу уз Саву. Били су у разним формама где је пробијен насип у поплави и где је створена огромна кружна рупа у коју су поупадале куће.

Уследило је снимање и постављање елемената Расуте пафаме на Саву. Снимани су док плутају до Баричке аде. Били су и на изгужваној спомен табли са ликовима Проте Матеје Ненадовића, кнеза Милоша и Карађорђа, коју је изгужвала поплавна тамнавска и колубарска вода док је у млазу текла узводно уз савски насип поред два метра ниже Саве.

Елементи су били и на улицама Обреновца.

Ослобађање 2015 /-/-//////-/- Чеда Петровић је аутор композиција на “Забрешком граду-музеју на отвореном”. Доминантна и најкомплекснија композиција-форма од елемената је била постављена изнад бине. Поставци је присуствовала и уметничка директорка „Ослобађање“ фестивала 2015, мастер историје уметности Милена Недељковић. Сама композиција на фестивалу је била кориштена као сценографија на бини у Дому културе Забрешки град, као и на спољашњим фасадама зграда на тргу, некадашњој луци и царини. На дому , старој солари и на капетанији је направљено укупно 5 мањих асоцијативних композиција од два до четири елемента. Ка Сави на капетанији је постављена композиција која асоцира на камеру, са идејом еманације „вОдОм“ пројекта исијавања уметности на Саву. На старој пропалој солари је елемент проценат, док су у склопу фасаде Дома културе Забрешки град два троугла који подсећају на лево и десно и топло и хладно. Док су стара општина, садашња пошта и ћумрукана мапиране са по једним елементом. Кругом и троуглом.

Трг је потпуно променио изглед, а љубопитљивост посетилаца и интригантност је била очигледна током феста и касније уз бројне анегдоте.

На бини и у сали Дома културе је била изложена поставка партнера фестивала Леонардиано музеја из Италије. Ради се о  скулптурама Недељка Аџића које су израђене по нацртима Леонарда Да Винчија. Бина је названа авангарда бина и првог дана наступ су имали диџејеви. DJ Lebowski, Милан Грујић, Мирослав Симић, Rimedag и на крају Која (Дисциплина кичме).

Бина је названа Авангарда бина јер су елементи служили током рецитовања авангардне поезије глумцима PASCO групе у режији Јелене Луетић који су на фестивалу имали лампе, којима су обасјавали околину и сцену док су прилазили елементима на којима су биле песме Тина Ујевића, Бранка Миљковића, Момчила Настасијевића и Љубомира Мицића. Наступали су Јована Крушчић, Ђорђе Галић, Александра Спасов и Бранко Селимовић. Глумци су скидали елемент и након рецитације враћали га за време наступа DJ-a Lebowskog који је за време рецитовања утишавао музику.

Другог дана фестивала поред Расуте пафаме су били клинци, и на крају концерт Жељка Шишића на Перило виолини из 19. века, Бојана Јовановића и музичког директора фестивала  Николе Кнежевића.

Композиција је након феста стајала тамо и онда је протерана. Одржан је концерт и без питања су нам скинути елементи-сценографија изнад бине. Од тада елементи бивају постављани на изложбама и у разним формама као део сценографије. На сваком ивенту, тако протерани, упијају дешавања и имају свој живот.

У пролеће 2015. године, када је смишљена реализација „Расуте пафаме“ у МСУ Загреб одржан је перформанс и направљен видео рад данског уметника у којем је тема била тродимензионална представа „Пафаме“ уз коришћење прозног дела научне фантастике у којем је централна идеја била апстрактна уменост.

http://www.sorenthilofunder.com/film-works/nicholas-brady-target-audience/

Циљ дела „Расута пафама“ је, осим визуелне промене и изражавања уметника, мапирање Забрешког града као важног места за историјске авангарде. Он је и уметничка надградња која промовише авангардне идеје које су у УНЕСКО дигиталној библиотеци света. С обзиром да Обреновац нема значајно презентовану прошлост у граду, асоцијативни елементи у оквиру „Расуте пафаме“  и његова разнолика читљивост су осим уметничког дела и културно-историјски споменик који кореспондира са прошлошћу. „Забрешки град-музеј на отвореном“ је овом интервенцијом-уметничким делом добио важан сегмент у туристичком смислу, и свакако „Расута пафама“ јесте нешто што брендира Забрежје и Обреновац. Стална поставка колекције „Перило“  у КЦ“Перилу“ садржи  причу о Травелерима, авангарди и разлозима због којих је Зенит часопис у УНЕСКО-у, као и растући фундус савремених уметничких дела инспирисаних природом, свитањем , зенитом, заласцима сунца и одсјајем у нашој најлепшој реци.

Да ли је могуће цело Забрежје видети као уметничко дело након Расуте пафаме? Нама да. А ви дођите.

Изените-на Забрежју, између Загреба и Београда