Izložbom “Aktivitet: 100 godina nadrealizma” autorki Sanje Bahun, Aleksandre Mirčić, Une Popović i Žakline Ratković u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu obeležava se stogodišnjica nadrealizma u Beogradu, Srbiji i svetu. Otvorena je simbolično na dan oslobađanja Beograda u Drugom svetskom ratu 20. oktobra i trajaće do 25. februara 2025. godine.

Izložbu je podržalo Ministarstva kulture Republike Srbije. Deo je šireg projekta u kojem uz MSU učestvuju Muzej primenjene umetnosti i Institut za književnost i umetnost.

Beogradski nadrealistički pokret bio je aktivan u periodu 1924–1932. Njegov predvodnik i glavni ideolog bio je Marko Ristić (Beograd, 1902–1984), pesnik i esejista. On je bio jedan od saradnika vođe francuskih nadrealista Andrea Bretona (André Breton, 1896–1966). Nadrealistički radovi Nikole Vuča (1902–1984) i Stevana Živadinovića poznatijeg kao Vane Bor (1908–1993), kao i veliki deo zaostavštine Marka Ristića čuvaju se u fondu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu – te su autori velikom izložbom obeležili stogodišnji jubilej I predstavili njihova nadrealistička dela publici, između brojnih drugih.

Izvedba izložbe je ambiciozna. U enterijeru Muzeja savremene umetnosti formirane su brojne arhitektonske konstrukcije u beloj boji koje su vešto inkorporirane u ambijent i poslužile su kao izložbeni panoi – rekviziti. Autorke su postavkom i pomenutim konstrukcijama stavile publici do znanja da ova izložba nije jedna od uobičajenih, već predstavlja kamen temeljac za sveukupna razmatranja značaja međuratne umetnosti Srbije i regiona u svetskim okvirima. Period aktivnosti pripadnika nadrealizma je vreme kada je “naša” umetnost koračala naporedo sa svetskom umetnošću. Zbog jakih veza sa osnivačima i protagonistima francuskog nadrealizma i anticipacije svetskih umetničkih i revolucionarnih previranja značajno je na jednom mestu sagledati predmetni pokret i njegove refleksije na ideje i umetnike u nadolazećem periodu u XX veku. Beogradski nadrealizam, uz jedini autentični izvorno jugoslovenski umetnički avangardni pokret Zenitizam (nazvan po istoimenom časopisu “Zenit”, publiciste, pesnika i ideologa Zenitizma – Ljubomira Micića/1895-1971/) jeste zlatna i velika epizoda naše kulture. Izložba je stoga istorijska i značajna.

Na otvaranju Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti u Beogradu  je rekla:

– Izložbom Aktivitet: 100 godina nadrealizma koja je danas pred vama, želeli smo da repozicioniramo nadrealizam ne kao kanonski, monolitni pokret sa zvaničnom grupom i jednim vođom, već kao nešto dinamično, što je omogućilo umetnicima u našoj sredini da zamisle poziciju izvan svoje umetničke, kulturne, društvene ili političke situacije. Isticanjem termina Aktivitet, izložba teži da ponudi našim posetiocima svežu, kritičku viziju, kao i da postavi kurs ka sveobuhvatnijem razumevanju trajnog značaja pokreta koji u vizuelnim umetnostima ali i mnogim drugim umetničkim praksama danas ima svojih savremenih odjeka.

Kustoskinja Aleksandra Mirčić u svom uvodnom obraćanju je rekla:

– Bilo je zanimljivo i nadrealistički raditi ovakvu izložbu. Nadrealisti su nam napravili komplikovan posao, i zato smo pre izložbe ponavljali pitanje – kako izlagati nadrealizam. Na izložbi smo radili pune dve godine sa našim kolegama iz drugih institucija i sa saradnicima, na čelu sa Sanjom Bahun koja nas je vodila kroz ovo nadrealističko putovanje. Od samog početka smo pokušali da i kroz naš rad, a i kroz samu izložbu, dosegnemo način rada nadrealista – kako su oni između sebe komunicirali, stvarali, i formirali sve što možemo videti na izložbi.

Autorka koncepta i idejnog rešenja izložbe, prof. dr Sanja Bahun sa Univerziteta u Eseksu u Velikoj Britaniji, prisutnima se obratila rečima:

– Sada, kada ulazite u ovu izložbu, zamolila bih vas da joj priđete aktivno. Da joj priđete kao to što jeste – aktivitet. Da se angažujete, dođete do umetničkog dela i ako vas zaziva na interakciju, dodajte, radite, sarađujte, stvarajte to umetničko delo s nama. Ovaj poziv se naročito odnosi na one koji možda nisu obično eksponirani umetnosti. Koji možda još ne znaju umetnost i nisu otkrili nadrealizam. Proširite glas, i dovedite one koji bi inače rekli – ma šta ću ja tamo. Posebno se angažujte kao naši kostvaraoci na ovoj izložbi, kako bismo proširili glas do onih koji su marginalizovani u društvu. Želimo da ih sve pozovemo i uvedemo u aktivitet”.

Izložba “Aktivitet: 100 godina nadrealizma“ obeležava sto godina od “Prvog manifesta nadrealizma” André Bretona i sto godina od prvih publikacija i aktivnosti Beogradskog nadrealističkog kruga u jesen 1924. Izložba predstavlja našoj i međunarodnoj javnosti bogatstvo produkcije našeg nadrealizma i njegovu istovremenu aktivnost i odnos sa drugim globalnim nadrealizmima, te njegov značaj za istoriju savremene umetnosti i relevantnost za nove publike.

Izložba takođe predstavlja na najkompletniji način do sada produkciju nadrealističkog kruga u različitim medijima, te brojna dela iz tzv. “dugog života nadrealizma”, kao i prikaz razvoja karijera pojedinaca iz kruga beogradskih nadrealista, poput Koče Popovića. Predstavljena su dela stvaraoca beogradskog nadrealističkog kruga nastala nakon perioda kolektivne akcije i dela umetnika nastala pod jakim uticajem ili u saradnji sa nadrealizmom. Na izložbi se može videti i mali broj, strogo kuriranih, potonjih savremenih odgovora na nadrealističku produkciju.

Umetnici i kolektivi čija su dela izložena – Dušan Matić, Nikola Vučo, Oskar Davičo, Milan Dedinac, Stevan Živadinović – Vane Bor, Radojica Živanović-Noe, Đorđe Jovanović, Đorđe Kostić, Aleksandar Vučo, Julijana Lula Vučo, Jelica Ševa Ristić, Marko Ristić, Solomon Moni de Buli, Dida de Majo, André Breton, Stane Kregar, Miljenko Stančić, Jovan Bijelić, Max Ernst, Andrè Masson, Joan Miró, Pablo Picasso , Man Ray, Yves Tanguy, André Thirion, Ivana Tomljenović-Meller , Krsto Hegedušić, Ljubiša Jocić, Miodrag Nagornim nepoznati nadrealista, Lana Vasiljević, Katia Drenovska, Roberto Echaurren Matta, Bogosav Živković, Nives Kavurić-Kurtović, Jean Lurçat, Wifredo Lam, Pavle Levi i Andrej Dolinka, Predrag Nešković, Nedeljko Neša Paripović, Tomislav Peternek, Bogdanka Poznanović, Vasko Popa, Zoran Popović, Vladan Radovanović, Goran Stojčetović, Zoran Todorović, Miloš Tomić, Georges Hugnet, Erwin Wurm, Ljubica Marić, Natalija Vladisavljević, PerArt, kuda@org, Ivana Momčilović, NEP Nova Evropa, Howard Slater.

« ‹ of 6 › »