Колекција Бранка Белића

Бранко Белић (Забрежје, 1. јануар 1948), фотограф, дугогодишњи члан редакције недељника НИН. Добитник Награде за животно дело Удружења новинара Србије и Националног признања за врхунски допринос националној култури.

Биографија

Рођен је у Забрежју, код Обреновца. Фотографијом је почео да се бави још у гимназији, и потом, по доласку на студије у Београд 1967. године, постаје и члан фото-клуба Рударско-геолошког факултета. Године 1968. прелази у фото-клуб „Београд“.

Године 1970. радио је као фоторепортер у листу “Политика експрес“, а током служења војног рока у листу „Војник“ је био задужен за фотографију.  Од 1972. године постаје члан редакције НИН-а као фотограф, касније и уредник фотографије. У НИН-у је стицао искуство поред Томислава Петернека.

Foto:Dragan-Timotijevic-Belmondo

Фотографисао је готово све истакнуте личности из културе, науке и уметности. О његовом делу Момо Капор је написао: „И управо то осећање изузетне блискости са оним који фотографише и његовим објективом, чини основну драж ових фотогтрафија на којима се одмарамо од боје, раскоши и обиља најразличитијих могућности, које се пружају пред нама. Бранко Белић их све одбацује и враћа фотографију на саме њене почетке од Дагера и Надара, до драматичне игре светла и тмине Жоржа де ла Тура, венчавајући на тај начин уметност сликарског портрета са фотографским.“

Након пензонисања живи у родном селу Забрежју.

У поплавама које су погодиле Обреновац у мају 2014. уништена је читава аналогна фото-архива сакупљана током 40 година рада, као и вредна опрема.  У њој су се налазили и најпознатији портрети истакнутих личности српске културе, науке и уметности.

Награде

  1. Награда за животно дело Удружења новинара Србије

2013 Национална награда за врхунски допринос култури Владе Србије

Издања

Године 2011. објавио је капитално, тројезично издање под називом „Лица“, у којем је на више од 700 страна приказано 460 његових црно-белих фотографија, портрета истакнутих личности, пре свега писаца, сликара, вајара, академика, редитеља, џез музичара и др. Своје прилоге о уметничкој вредности Белићевих фотографија у публикацији су објавили: Мирко Ловрић, Матија Бећковић, Момо Капор, Драгивоје Срећковић, Стеван Станић. Ратко Божовић, Момчило Б. Ђорђевић, Јелица Роћеновић, Предраг Лазаревић, Горан Малић, Драган Јовановић, Глигор Чемерски, Јован Ћирилов, Пуриша Ђорђевић, Драшко Ређеп, Братислав Љубишић, Љубомир Ерић, Слободан Машић, Драгош Калајић.

Године 2015. Објавио је монументалну двојезичну фотомонографију „Ратко Вулановић“ на више од 370 страна и преко 300 фотографија радова овог данас, једног од најзначајнијих српских вајара. Своје прилоге о овом великом уметнику у публикацији су објавили: Дејан Ђорић, Слободан Машић, Тимоти Џон Бајфорд, Братислав Браца Петковић, Момчило Б. Ђорђевић, Пуриша Ђорђевић, Будимир Дубак, Матија Бећковић, Глигор Чемерски, Петар Омчикус, Тодор Стевановић, Љубомир Ерић, Веселин Рајовић, Мирко Ловрић, Батић Бачевић, Олга Јеврић, Срето Бошњак, Стеван Станић,  Зоран Маркуш, Миодраг Б. Протић, Бранко Белић, Маријана Гвозденовић, Гордана Милосављевић Стојановић.

(текст извор: Wikipedia, објављено уз сагласност Бранка Белића)

« 1 of 2 »
« 1 of 2 »