Category: Перило

   Перило је најстарији део Забрежја, одакле је почело насељавање обреновачког краја, по сведочанству из “Антропогеографије тамнавске нахије” из 1912. Љубе Павловића. Сам назив потиче од речи “прање”, јер се у Сави прао веш уз помоћ пракљаче, сапуна и цеђи. Свако место је имало своје Перило и то није атуентичан назив. Међутим, за забрешко Перило су везани важни моменти међународне дипломатске и национално ослободилачке историје овог дела Европе и Србије. На Перилу је нестало чувено писмо Алексе Ненадовића, због чега се десила сеча кнезова феабруара 1804. године. Потом се на Перилу десио важан састанак Проте Матеје Ненадовића(1777-1854) када је у кући Пантелије Ружичића, на наговор аустријског официра написао прва дипломатска писма у историји Србије у оквиру дизања Првог српског устанка(1804-1813), након састанка у Орашцу 1804. На Перилу је касније била основана прва школа на Забрежју 1864. године.  Данас на Перилу постоји спомен-излетиште и Културни центар у којем се налази Перило колекција предмета из дома породице у којој се десио овај значајан догађај из српске историје.
Само писање дипломатских писама Прота Матеја Ненадовић је овако описао у својим, безвременим “Мемоарма”:
Ја онако радостан пређем на чардак бољевачки. Дође лајтнант и поп Јаков, парох бољевачки, са кочијама; ја се поче̓ хвалити и казивати, како су Турци ону ноћ из Ваљева побегли, како и̓ је мој стриц Јаков разбио на Свилеуви, и да је пало око 270 Турака, а оно друго рањено и поплашено побегло у Шабац, и кажем им како смо ону ноћ, кад смо ми Ваљево попалили, видили пламен на Руднику, и надамо се да је и Црни Ђорђе Рудник освојио итд. Сад лајтнант рече: „Та ви међер имате доста и добре војске, кад ви можете на три места победити уједанпут онако силне Турке, као што и̓ ми познајемо какви су”. Ја кажем да ми војске имамо доста и да Турцима нимало у храбрости нећемо уступити, „но дајте нам џебане, пушака и топова и вешти̓ официра, па ћемо ми Турке и из градова истерати” итд. Он опет каже ми: „Пишите ви оној двојици, како сам ти јуче говорио”.
Сад ја узе̓ размишљати, јербо мислим да није досад Црни Ђорђе комегоде писао, па се бојим да он од једну руку не пише, а ја од другу, пак ћу му покварити план и посао. Запитам лајтнанта, откад је он на кордону јесу ли каква писма од Црног Ђорђа или кога другога на когагоде прешла? Он каже: „Како се чуло, Црни Ђорђе и ви да купите војске, одма сам ја дошао на кордон, и знао би̓ да је каквогоде писмо у ову страну на когагоде прешло, но није никакво”. Ја онда рекнем: „Кад ме ви, господине, тако советујете и слободите, и кад није ниједно досад прешло писмо од Црнога Ђорђа, ја би̓ написао како било да било, но ја немам овде ни дивита, ни пера, ни ̓артије”. А он на то рече: „Иди, оче Јакове, донеси му што треба за писање”. Попа Јаков отрча на кочије и донесе ми дивит, перо и четири табака ̓артије. Ја пређем у Забрежје у кућу Пантелије Ружичића, и на малој столици клечећи пишем ноћу, а Пантелија држи свећу; писао сам како сам умео. Написао сам два писма, једно митрополиту Стратимировићу а друго — сад не знам управо коме, заборавио сам, или принцу Карлу или генерал-команди, јербо ми је обоје напомињао лајтнант. Колико сам могао, описао сам зулум који смо трпили од јаничара и казао сам да би још даље трпили, но они пописаше све у своје тефтере, ко је био официр, каплар и прост солдат у фрајкору, који су од 1788. у рату аустријском противу Турака војевали, и хоће све да исеку. Казао сам како су већ исекли кнезове у ваљевској нахији и у другим нахијама кнезове и главније људе; „које по̓ватати могоше — исекоше; ми млађи устрашени од смрти у шуме побегосмо, и од бегунаца скупи се војска; решисмо се и заклесмо се да волимо сви изгинути и име српско утаманити, него се овим зулумћарима подложити; зато се молимо да царство аустријско пружи руку и овај невини народ каквим начином зна избави од пропасти коначне” и проче. При том искао сам да нам даду џебане, топова и официра. И сад се смејем, како сам онда мислио и писао, јер сам тражио напослетку, ако нам неће друкчије помођи, а оно бар да нам врате онолико војске, колико је нашега фрајкора њему (ћесару) служило, као бајаги да нам зајам врате. Ова су писма писана била последњега фебруарија или првога марта 1804. године, поборавио сам датуме. 

Изложба “Михаило 1077-1867-1944” у КЦ Перилу

У оквиру манифеставије Дани европске баштине у КЦ Перилу ће се од 17. часова 24.9.2017. одржати изложба “Михаило 1077-1867-1944” уз пратећи музички програм. Изложба је о три Михаила: Војиславићу, Обреновићу и Вићентијевићу.

Опширније...

Уметничка библиотека

Данило Хаџи Вићентијевић  (1931-2004), дипломирани историчар и филозоф, је најзаслужнији за формирање “Перило колекције” у оквиру које се налази и библиотека књига. У КЦ “Перилу” је презентована и расположива библиотека са темама историја и историја уметности(каталози и стручни радови), коју посетиоци могу користити у природном окружењу излетишта и КЦ-а.

Опширније...

Бибиотека Хаџи Данило

Данило Хаџи Вићентијевић  (1931-2004), дипломирани историчар и филозоф, је најзаслужнији за формирање “Перило колекције” у оквиру које се налази и библиотека књига. У КЦ “Перилу” је презентована и расположива библиотека са темама историја и историја уметности(каталози и стручни радови), коју посетиоци могу користити у природном окружењу излетишта и КЦ-а.

Опширније...

Перило колекција

“Перило колекција” је збирка предмета из дома на Перилу у којем је Прота Матеја 1804. отпочео дипломатију. Збирка је сведочанство међународне трговине и сарадње у 19. веку у луци-царини Забрешки град, која садржи експонате из заоставштине једног авангардисте из доба Зенит покрета двадесетих двадесетог века и заоставштину научника који је становао код Ајнштајнових. Данас се […]

Опширније...

“РУС И ЈА У ЗЕН И ТУ”-2017

43 броја Зенит авангардног часописа који је излазио од 1921. до 1926. су уз Мирослављево јеванђеље, део УНЕСКО дигитализоване културне светске баштине од 2009. године. Изложба је посвећена односу покрета, његовог оснивача Љубомира Мицића(1895-1971) и руских авангардиста. Део изложбе је са фотографијама са изложбе Ирине Суботић “Зенит и авангарда 20их” из 1983, као и Иринин […]

Опширније...

“АвАнгрАдАдАдА”-2016

21.5.2016. свечано је отворен Културни центар Перило на Забрежју у улици Савска 192А. Пезентована је Перило колекција изложбом  “АвАнгрАдАдАдА” кустоса, историчара уметности, Марије Вуковић Бисерко, са циљем обележавања 100 година од оснивања дадаистичког уметничког покрета. Дадаизам су основали авангардисти у Цириху 1916. у Кабарет волтер кафани. Међу оснивачима су били Тристан Цара, Пол Хаусман и […]

Опширније...

200 година српске дипломатије

2004. Момчило Срећковић – председник надзорног одбора удружења „Перило Забрежје“, и председник „Удружења мештана села Забрежја“, покретач обновљених „Забрешких новина“, је организовао прославу “200 година почетка српске дипломатије” на Забрешком граду. Тај догађај и писање писама се десило на Перилу , другом крају Савске улице на Забрежју. 

Опширније...

Перило спомен-излетиште

На Перилу је 1804. Прота Матеја отпочео срспку дипломатију и подигао устанак против Турака у кући Пантелије Ружичића на Забрежју у ГО Обреновац, 30 километара узводно и западно од Београда. Временом и небригом мештана, Перило је постала дивља, депонија. Оснивањем удружења “Перило Забрежје” са једним од циљева обнове излетничке функције и потоњим акцијама успешно се […]

Опширније...

Екскурзија “Забрешки град – Перило – Фенек”

КО: УГ”Перило Забрежје” је непрофитно удружење које се бави(статут цитат):” очувањем и унапређењем културно-историјског наслеђа Перила, Забрежја, Обреновца и Београда”. Екскурзија је ауторски концепт Милана Катића написан 2013. године. ОПИС: Екскурзија подразумева обилазак и предавање на три локације. Теме су државотворна, национална и европска историја и историја науке и образовања. Постоји могућност часова у природи […]

Опширније...

Културни центар Перило

Izložbom „Naša baština” udruženje građana „Perilo Zabrežje“ otvorilo je 25. septembra 2016. novi nezavisni Kulturni centar „Perilo“ u mestu Zabrežju, u blizini Obrenovca na Savi, na adresi Savska 192A. Nakon rasformiranja i gašenja Arheološkog muzeja, Obrenovac ponovo ima raznoliku postavku (7 odvojenih izložbenih celina) koja je važan segment kulture i istorije, i to ne samo Obrenovca.Udruženje građana […]

Опширније...