“Дијалог”-С. Милојевић, Д.Ћорломановић скулптослика на фестивалу Ослобађање VI

Уметнице Сара Милојевић и Дуња Ћорломановић су у резиденцијалном боравку у КЦ”Перило” на Забрежју и потом у Дому културе Забрешки град 6.7.2018. године и за шести фестивал “Ослобађање” реализовале дело “Дијалог”-скулптослику дименизја 2.5м ширине, 1.25м висине и 1м дужине. Материјали “Дијалога” су стиродур, акрил, жица, папир и дрво. Тема овог јединственог рада је аутентичан дијалог који су водили у Паризу 1925. године Томазо Маринети, оснивач футуризма-италијанског авангардног покрета с почетка XX века и Бранко Ве Пољански, млађи од браће Мицић, истакнути представник југословенског авангардног покрета Зенит. Текст дијалога је препис из књиге “Зенит” историчара уметности Зорана Маркуша, из 2003. године.

Уметнице су у одговору на тему фестивала реактуелизовале поштовање које су најзначајнији уметници света у доба авангарди после Првог рата,  имали према Зениту и наставиле едукативну функцију фестивала “Ослобађање” поводом историјских авангарди. Представиле  су дијалог портретима протагониста на жицама везаним за конкструкцију чиме су оствариле живост.  Централни део рада је црни круг са правилним геометријским формама у основним бојама, који се уклопио у естетку фестивала и авангардних покрета. Одштампан дијалог такође делује живо у простору окачен на жичану конструкцију. Вибрације окачених делова “Дијалога” су биле приметне током фестивалског дана уз брујање баса и циркулацију углавном младе публике.

У садржају текста дијалога млађи брат Бранко Мицић(десни портрет) упозорава Маринетија(леви портрет) на погубност фашистичких идеја које је инкорпрорирао у идеју о новом времену и новом човеку. Иначе, прво извођење Маринетијевог текста “И они ће доћи” ван Италије су реализовали Травелери 1922. године у својој истоименој представи , која је идејна окосница фестивала “Ослобађање”. Травелери су свирали џез.На конкструктивистички начин су реализовали костиме и сценографију, уз дадаистичке гесте су шокирали публику, због чега је Љубомир Мицић представу прогласио зенитистичком у броју 24 свог месечног авангардног магазина.

Рад “Дијалог” је имао и интересантну судбину на фестивалу. Током бурног фестивалског дана у сали Дома културе Забрешки град и концерата, неко је откинуо и однео Мицићеву главу, а онда су следећег дана џудисти, који од 2018. тренирају у позоришној сали Дома културе,рад нагурали у угао и поломили га. Претходно џудисти нису хтели да склоне струњаче да би се реализовао у потпуности шести међународни фестивал “Ослобађање”. Но то не смета, јер уметност је неуништива, а кад је протерују то значи да вреди. Приказана фотографија Дарка Бјелановића је доказ лепоте “Дијалога”, а испод можете прочитати о чему су причали Маринети и Мицић у Паризу 1925. године.

-//–…:-o+II.=

POLJANSKI: Gospodine Marineti! Ja Vas pozdravljam kao pokretača futurizma i kao čoveka koji je prvi digao zastavu i pozvao mladost na bunu. To činim kao predstavnik zenitizma u Parizu, po svojoj dužnosti. A pokretač zenitizma i direktor Zenita, takođe nema razloga, da Vas takvog ne ceni. Ali, Vi kao propagator fašizma gubite naše simpatije. Protiv takvog Marinetija dižemo svoj protest.

MARINETI: Hvala! Vi ipak nemate razloga za to, jer je fašizam poziv na borbu, a borba je zdrava i potrebna.

POLJANSKI: Zenitisti cene Vašu borbu, ali ako je ona fašistička, onda između nas ne može biti bliže saradnje, pošto su fašisti zapalili slovenski Narodni dom u Trstu i bacili kroz plamen dva živa čoveka sa trećeg sprata.

MARINETI: Tamo su se skrivali komunisti…

POLJANSKI: Komotan izgovor! I komunisti su ljudi!

MARINETI: Uostalom, zenitisti oduvek uživaju naše simpatije.

POLJANSKI: Dobro! I futuristi uživaju naše simpatije, ali fašisti vrše teror nad čestitim Hrvatima u Istri i zatvaraju naše škole.

MARINETI: Da li ste Vi Srbin ili Hrvat?

POLJANSKI: Serbo!

MARINETI: (diže jednu obrvu, a levo oko mu zasija od čuđenja)

POLJANSKI: Da su naše simpatije za Vas doista iskrene, dokaz je, što smo mi štampali Vaša dela i da se g. Micić uvek za Vas zauzima, ako Vas ko napada. Držane su konferencije i zenitističke večernje na kojima ste i Vi slavljeni. A šta ste Vi za nas učinili? Pisali ste o nama sa nekoliko redova?

MARINETI: To je vrlo teško radi vašeg jezika, koga niko ne razume…

POLJANSKI: Kako? Pa i Bog je Srbin. Srba ima svuda- ima Srba i Slovenaca čak i u Italiji.

MARINETI: Pa ni toliki nemački pesnici nisu prevedeni na italijanski, zbog njihovog nezgodnog jezika. Ali da sam morao o zenitistima voditi računa, dokaz je to što sam u svom poslednjem Manifestu štampao Micića i Vas…

POLJANSKI: Ali mi nismo futuristi nego zenitisti. A u našoj zemlji postoje samo zenitisti.

MARINETI: Pa ja sam vas kao takve i pozvao na borbu, protiv zajedničkog neprijatelja.

POLJANSKI: Ako je taj neprijatelj Evropa, onda napred. Ako je taj neprijatelj stara bradata kultura- spremni smo. Mi smo radosni barbari koji ćemo zapaliti brade mudraca. Treba da nešto učinimo za čoveka. Zenitisti su antipolitički ljudi, pošto su političari upropastili svet sa svojom braćom profesorima!

MARINETI: Pa i mi Italijani varvari smo.

POLJANSKI: Tako je! Bravo! Napred u zajedničku borbu.

MARINETI: U to ime, zenitisti će biti prevоđeni i štampani u svim našim časopisima. Iduće godine, biće veliki međunarodni kongres futurista u Rimu, na koji će zenitisti nesumnjivo biti pozvani.

POLJANSKI: Ali mi nismo futuristi.

MARINETI: Svako će imati pravo na svoju marku.

POLJANSKI: Milo mi je! A ko će finansirati?

Marineti i ostali prisutni se smeju.

MARINETI: Do viđenja! Pozdravite Vašeg šefa Ljubomira Micića. Njega mnogo cenim i simpatišem.

POLJANSKI: Do viđenja! U ponedeljak. (rukovanje)

 

Pariz,28. oktobar 1925.