На каналу УГ “Перило Забрежје” и медију премијерно је приказан 8.априла 2018, на највећи Хришћански празник документарни филм о првој прослави Почетка српске дипломатије која је одржана у  КЦ”Перило” .

Говорио: Драгивоје Сећковић(физичар и песник).  КЦ”Перило” изложба :“РУС И ЈА У ЗЕН И ТУ”.  Песма: Машта башта”Птице”, текст Јован Кнежевић. Аутор текста на спомен табли:Милан Катић. Дизајн спомен табле: Коста Миловановић. Конструкција табле: Слободан Радишић. После поплаве таблу пронашао: Предраг Блажић. Снимак пробијеног Перила: Тома Веселиновић. Фотографије из ваздуха: Тома Нешић

Поднаслов за 2018. годину културног наслеђа је “Наше наслеђе:где прошлост среће будућност” и делује као да је писан за активности удружења “Перило Забрежје”.Део рада о виолини који посведочује значај повезивања историјских дешавања, личности и локације на којем је “Перило збирка” у КЦ”Перило”  је доле(болдовани текст). Текст о виоини је у години европског културног наслеђа најава за ову годину и , у удружењу се надају, наредне деценије манифестације од значаја за позитивне односе и позитивну комуникацију у Европи.

”

Перило виолину је у најстаријем забрешком домаћинству купио Милоје-Беља Вићентијевић (1833-1922) свом сину Драгољубу (1864-1932). У књизи Љубомира Павловића “Антропогеографија ваљевске Тамнаве” из 1912. године цитира се Милоје, а о Ружичићима од којих су при промени презимена настали Вићентијевићи, Љубомир Павловић пише(цитат):

“

На Забрежју се налази најстарији део села на савској обали, са источне стране.Старе су породице или једна поред друге или у близини.Старинци Ружичићи су до речне обале, с десне стране пута, кад се иде низ село, а с леве стране пута, опет до обале су Катанићи старинци, измешани с Ружичићима. Око њих су најстарији досељеници, иза којих се ређају познији досељеници.

“

Прота Матеја Ненадовић(1777-1854 први српски дипломата и председник владе) није дигао устанак и отпочео српску дипломатију ни у Београду, ни у Шапцу или Ваљеву,а ни у Смедереву , већ на Перилу, делу Забрежја, који се тада звао Ружичићи, по прводосељеној породици Милојевих предака. Историјски државотворни догађај се одиграо 1. марта 1804(по старом, а 14. марта по новом календару), након састанка у Марићевића јарузи, када је Карађорђе Петровић изабран за вођу Првог устанка. Прота Матеја је написао чувена писма Аустроугарској монархији.  Догађај је забележен у Протиним свевременим “Мемоарима” (разговор са аустријским лајтнантом у Бољевцу-цитат):

“

Ја онда рекнем: „Кад ме ви, господине, тако советујете и слободите, и кад није ниједно досад прешло писмо од Црнога Ђорђа, ја би̓ написао како било да било, но ја немам овде ни дивита, ни пера, ни ̓артије”. А он на то рече: „Иди, оче Јакове, донеси му што треба за писање”. Попа Јаков отрча на кочије и донесе ми дивит, перо и четири табака ̓артије. Ја пређем у Забрежје у кућу Пантелије Ружичића, и на малој столици клечећи пишем ноћу, а Пантелија држи свећу; писао сам како сам умео. Написао сам два писма, једно митрополиту Стратимировићу а друго — сад не знам управо коме, заборавио сам, или принцу Карлу или генерал команди

„

КЦ “Перило”, где је један од експоната и виолина, налази се на месту почетка насељавања обреновачког краја, где су дошли Ружичићи, са десне стране Савске улице и уз Саву. Положај КЦ-а је на аутентичном месту почетка европске комуникације балканских поробљених народа и, тада слободне Европе. На том месту је данас музеј и поставка о међународној уметности, науци и образовању.