Фестивал Ослобађање је од краја 2014. заштићен као ауторски пројекат у Заводу за интелектуалну својину, а осим презентовања музичке и ликовне савремене уметности има едукативни карактер који је растао сваке године.  Фест су креирали и реализовали многи, углавном млади интелектуалнци и уметници(ЛИНК),  у оквиру УГ”Перило Забрежје” (осн. 2010). На фестивалу је учествовао велики број уметника и научних радника(ЛИНК).

2013…….Првом фесту је подршку дао МИП Србије, а партнери су били Аустријски културни форум, Комисија за НВО Обреновца, Историјски музеј(скен ликова владара) , Народни музеј(скен ликова владара) и низ привредних субјеката. Назив фестивала је настао поводом одлуке Милоша Обреновића да ослободи Србију коју је донео 1813. године на Забрешком граду. Први фестивал је био национална прослава 200 година Милошеве одлуке. Осим обележавања годишњице историјског значаја одлуке о слободи, обнародован је пројекат “Забрешки град-музеј на отвореном” и реализован едукативно-историјски концепт са паноима са ликовима владара димензија 120 цм x 70цм, којим је еманирана идеја међународног “фестивала пријатељства и незаборава”. Такође, паноом “Травелери”, аутора Ненада Аћимовића и Марије Вуковић Бисерко,  на фестивалу је приказана веза Перило колекције са нашим најзначајнијим уметничким покретом Зенитом,  који је остварио најплодоноснију комуникацију са светским уметницима свога доба. Име је добио по часопису који је похрањен поред Мирослављевог јеванђеља у УНЕСКО светску дигиталну библиотеку.  Личност поводом чије заоставштине је обрађена тема младозенитиста-дадаиста и њихове уметности је  авангардиста и потоњи урбаниста Милош Сомброски, који је између осталог аутор генералног урбанистичког плана Београда из времена његове градње 1950-1972. Први фест је имао и едукативну радионицу “Шта сада осећаш” о особама са специјалним потребама, ауторке Весне Клачар. На Забрежју су настале четири слике младих ликовних уметника са темема које су у вези са Забрежјем.

2014……..На другом фесту, након поплаве у Обреновцу, одржана је изложба “Са Јулком кроз време” ауторке мастера историје уметности Милене Недељковић и презентована комплексна историјска “Перило колекција”.  Бројни учесници су дали на значају фестивалу. Проф. др Ирина Суботић, Која (Дисциплина кичме), Рамбо Амадаеус, Марко Црнобрња су неки од учесника. Изложба је била пресељена у Библиотеку “Влада Аксентијевић” а отварању је приствовала проф др Ирина Суботић која ју је и отворила Значајно је поменути дело “Авангарде” Чеде Петровића на балкону Дома културе Забрешки град и поставку “Владари” на спољној фасади Дома културе. На рестаурираној виолини из средине 19. века, бившег власника и оснивача Орбеновачког црквеног хора Драгољуба Вићентијевића је свирана песма “Што се боре мисли моје” кнез Михаила Обреновића. Виолину је свирао маестро Жељко Шишић. Први пут је презентована научна заоставштине др Светозара Варићака из периода његовог суживота са Ајнштајн Милевом и Албертом у Цириху.

2015…….На трећем фесту поред бројних музичких наступа на спољној бини, значајно је нагласити партнерство са италијанским Леонардиано музејом, и поставку 24 велика полиедра презентована изложбом на “Забрешком граду-музеју на отвореном”. Аутор полиедара по идејним нацртима самог Леонарда Да Винчија је био српски уметник Недељко Аџић. Други велики пројекат јесте “Расута пафама”, инспирисана првом конструктивистиком сликом југоисточне Европе, аутора Јосипа Сајсла( зенитистички псеудоним Јо Клек) из 1922. године. У питању су били правилне геометријске форме у четири боје постављене на грађевине Забрешког града и изнад бине. Идеја је била да се употпуни поставка “Забрешког града-музеја на отвореном” једним савременим делом које еманира везу Забрежја са авангардом двадесетих прошлог века и презентује дело које је доказ да је постојао цивилизацијски период у уметности када смо били по идејама испред већине западних земаља које данас доживљавамо као напредније од Србије. Пафама је експлодирала и послужила у перформансу Паскогрупе и у читању авангардне поезије која је била на сегментима поставке.

2016……. Отворен је свечано КЦ”Перило” поставком и изложбом “АвАнгрАдАдАдА” Марије Вуковић Бисерко којом је обележено сто година дадаистичког покрета, у који спадају по идејама и естетици “Травелери”. Чињеница да су они непознати широј и стручној јавности је дала на значају фестивалу “Ослобађање”  и “Перило колекцији”. У склопу феста у природи излетишта на Перилу одржан је и први арт резиденси. На Перилу су сликали студенти и искусни уметници ФЛУ и ФПУ и остварили 7 квадратних слика које су постале део “Перило колекције”. Слике су потом током концерата и нове сарадње са Аустријским културним форумом изложбено презентоване у Дому културе Забрешки град. Значајно је поменути да је КЦ”Перило” и изложбу “АвАнгАдАдА” посетио директор АКФ-а господин Јоханес Иршик након концерта српско-аустријског састава који је свирао на почетку концерта. У дворишту КЦ”Перила” су биле изложене скулптуре Блекбокс реализоване на Миксерфесту 2016.

2017……. У новој сарадњи са АКФ-ом и са Домом културе студентски град на Новом Београду је одржан тродневни  џезмастерклас најцењенијег српског џез музичара и педагога, бубњара Владимира Костадиновића. У малој сали ДКСГ  је реализована прва београдска излоба о Травелерима, те је и београдска публика упозната са уметничком скупином од регионалног значаја која име сталну поставку на Забрежју у КЦ”Перило”. У забрешком делу програма је реализована сарадња са удружењем Милутин Миланковић у оквиру које је Дом културе Забрешки град претворен у објекат са низом визуеелних и уметничких програма. У оквиру сале је изожбу имала Маја Миловановић, у посебној малој галерији Анђела Милошевић.Презентована је сарадња са Миксер фестом.

Свакако најзначајнији едукативни сегмент на Забрежју је било повезивање заоставштине др Светозара Варићака са изложбом о Милутину Миланковићу, поводом чињенице да је отац Светозаров, нееуклидски математичар Владимир Варићак, главни предавач који је као професор математике пресудно утицао на пут Милутина Миланковића. Милутин је њихову сарадњу описао у својим мемоарима. Владимир Варићак и његов син Светозар, такође нису довољно познати широј и стручној јавности. Владимиров рад је значајан јер је инкорпориран у теорију релативитета на којој је сарађивао са Ајнштајнима у полемичко-научној преписци која се чува у Јерусалимском музеју Ајнштајну у десет писама.