У уторак 7. фебруара 2023. с почетком у 19 часова, у Милошевом конаку, Чесном дому породице Михаиловић – здању Библиотеке „Влада Аксентијевић“, биће представљена књига „Непокретно културно наслеђе Палежа и Обреновца – речи, слике и прилике“ ауторке Иване Јаношевић, дипломиране библиотекарке сараднице. Издавач овог, по свему значајног издања, је обреновачка Библиотека „Влада Аксентијевић“. Аутор фотографије на предњој корици је Вукашин Љуштина, дизајн је потписала Јелена Инђић, а лектуру Јелена Луетић.

Учесници представљања књиге биће рецензент, виши научни сарадник и музејски саветник Народног музеја у Ваљеву проф. др Владимир Кривошејев и стручни сарадник, дипломирани етнолог, виши конзерватор Завода за заштиту споменика културе града Београда Ана Сибиновић.

Књига је једна од активности пројекта који је подржало Министарство културе Републике Србије, на прошлогодишњем конкурсу у области непокретног културног наслеђа. Након опсежних истраживачких радњи у прикупљању писаних, сликовних и архивских података и материјала, ауторка је књигом представила пет архитектонских здања из различитих периода палешке и обреновачке историје. Објекти који уживају статус споменика културе представљени су у хронолошком распореду изградње: Чесни дом породице Михаиловић, Механа Узун Мирка Апостоловића, Црква Силаска Св. Духа, Млин „Сувобор“ и Соколски дом.

Осим културно-историјског значаја објављивања овакве ретке публикације у Обреновцу, граду без музеја, ауторка је указала и на потенцијале објеката, даље могуће коришћење и значај њиховог очувања као вредне завичајне градитељске баштине.

Разговор са ауторком Иваном Јаношевић за портал “Забрежје” водио је Милан Катић:

Милан: Уз честитке на успешној реализацији великог пројекта, молим Вас да ми одговорите шта сматрате значајним, локално и републички, у представљеним резултатима истраживања, тј. књизи Непокретно културно наслеђе Палежа и Обреновца – рећи, слике и прилике?

Ивана: Захваљујем на честиткама, пре свега. Изучавање завичајне баштине Обреновца, ма ког тематског оквира било, важно је због докуметовања сазнања, извора и грађе, којима се на њихове вредности указује. Овим истраживањем о пет значајних објеката у Обреновцу откривена је разноврсна грађа која значајно допуњује познате чињенице, али је донела и нова сазнања и била основ за нова тумачења. А она су једнако важна како у нашој, тако и у широј средини. Осим заштите од оштећења или уништења, важно је сачувати и информације, документацију и знање о њима.

Милан: Остварили сте контакт са породицом нашег великог архитекте Момира Коруновића. Како се одвијала та комуникација и шта бисте издвојили као занимљиво?

Ивана: Момир Коруновић је израдио пројекат нашег Спомен дома палих хероја, међу Обреновчанима познатијег као Соколског дома. Трагајући за оригиналним пројектима и нацртима, упознала сам његовог унука, такође Момира, који их чува као део породичне заоставштине. Био је љубазан да их уступи на скенирање, те су публиковани у књизи.

Милан: У публикацији сте наговестили могућности унапређења заштите обрађених објеката. Који су наредни кораци и од чега зависи њихова будућност?

Ивана: Објекти који су представљени у овој књизи налазе се под заштитом Завода за заштиту споменика културе града Београда. Припадају архитектонском, црквеном и индустријском наслеђу и налазе се у државном или приватном власништву. За сваки од њих пронађени подаци доприносе потпунијој валоризацији због стицања одговарајућег степена заштите или предузимања мера за отклањање ризика којима су изложени. У којој мери и какви облици заштите ће бити примењени зависи понајвише, чини ми се, од заједничког деловања власника, корисника и заштитара да они остану очувани и буду одрживо коришћени.  

Милан: Имате ли информације о томе да ли ће и када завичајно одељење обреновачке Библиотеке „Влада Аксентијевић“ добити сталну поставку, чиме би Обреновац напокон добио музеј?

Ивана: Завичајна грађа обреновачке библиотеке већ чини издвојену целину, која се обрађује и чува према правилима струке за сваку од врста грађе (књиге, периодика, некњижна грађа: разгледнице, фотографије, картографска грађа, музикалије…). Може се користити само у просторијама Библиотеке а по потреби се излаже у оквиру програмске делатности. Реч је овде о библиотечкој грађи, док организовање завичајне музејске поставке има своје захтеве у погледу простора, експоната, стручног рада, излагања…