Obrenovačka akademska slikarka Marija Čolić, održala je svoju osmu samostalnu izložbu pod nazivom “Jedan dan u vrtu dobra i zla” u galeriji Centra za likovno obrazovanje u Šumatovačkoj u novembru mesecu 2025.

Marija je predstavila svoje nove akvarele. Glavni junak na slikama je trn. Posetioci su mogli videti i Marijine poznate motive: konja, cvet, ali i referisanje na novija društvena dešavanja u Republici Srbiji u vezi sa ljudima na protestima. Na izložbi su bili duh stradalog novosadskog zeca, oblici beogradske Slavije i Autokomande, trna sa trnjem na sebi. Svugde trnje, čak i na zmiji spremnoj da ujede. Trn, kao nešto prirodno što bode i od čega se zazire. Može da povredi, ali je iz iskona i sam po sebi lep. Trn je i dobro i zlo na Marijinim slikama.

Akvarel nije među slikarima popularna tehnika. Marija se drži akvarela i postiže već duže vreme zapažene rezultate na nagradnim konkursima i svojim izložbama.

Tema izložbe je inspirisana stihovima iz pesme “Novo ledeno doba” autora Marka Tomaša (LINK). Stihovi iz pesme (citat uz dozvolu autora – italic):

‘‘…U dalekim rijekama na sjeveru
odbjegle sirene iz mojih mora
čekaju da ih neko probudi.
Ko je ikada čuo pjesmu sa usana svoje majke?
Trn je jedino ono iskonsko,
sve počinje od kaplje krvi
pa i moje proročanstvo.’‘

Roman ”Jedan dan u životu Ivana Denisoviča” Aleksandra Solženjicina i film ”Ponoć u vrtu dobra i zla” Klinta Istvuda, svojim naslovima sačinjavaju naziv ove izložbe i prenose trenutni sentiment Marije Čolić u njenim promišljanjima sebe i okruženja.

Iz kataloga (italic):

Serija akvarela je alegorija odnosa, što međuljudskih, što međuvrsnih, posebno neravnopravnih: odnosa ljudskog sveta prema slabijima od sebe, onima koji nemaju svoj glas, u vrtu u kome se carstva svetlosti, tame i svih nijansi sumraka i praskozorja, smenjuju kao svakodnevni obrtaji planete.

Cvet je raskošna, najnežnija pojava u biljnom svetu, sećanje na idealnu harmoniju prvobitno zamišljenog a nikada doživljenog rajskog vrta. Ratovi lako počinju i bez zmije, latice lete, stabljike se lome, kao što se i u ljudskom svetu dešavaju izdaje, konflikti, krvavi sukobi. Odvojivši se sa stabljika, trnje kao motiv, dobija autonomiju i sačinjava samostalne simboličke kompozicije. Trn je bol, bes, tuga, ali i snaga, moć, oružje. Ružino trnje je svuda. Izvire iz tela životinja, malih i velikih, opasnih i umiljatih, živih i mrtvih… izlazi na glavama, kao rog, oštro i spremno za odbranu. Izbija iz trave, sa kore drveća, sa kože zmije, sa glave slepog miša…

Biografija iz kataloga:

Marija Čolić (rođ.1983 u Beogradu, SFRJ)
Diplomirala Master studije na odseku slikarstva u klasi prof Milete Prodanovića, 2014. godine, na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Studirala filozofiju na Filozofskom Fakultetu u Beogradu, od 2002. do 2006.
Dobitnik je dve nagrade za akvarel: prvo mesto na šestom Međunarodnom bijenalu akvarela u Beogradu, 2020, i prvo mesto za sliku na kolektivnoj izložbi u Smederevskoj Palanci 2019.
Do sada je izlagala svoje radove na sedam samostalnih izložbi i jednoj onlajn samostalnoj izložbi: u galeriji Srpske nacionalne akademije, Toronto (Kanada) 2017; u galeriji Beogradske tvrđave, u Beogradu, 2018. godine; u Galeriji Zadužbine Ilije M.Kolarca 2022; u Umetničkoj galeriji Stara Kapetanija 2023; u galeriji Meander Apatin, 2023; u galeriji Metodi Meta Petrov, Dimitrovgrad, 2023; i u galeriji KC Dorćol, Beograd, 2024. Srbija; onlajn izložba ,,Flowers Vincit Omnia’’, predstavljena je na sajtu Prodajne galerije Beograd, u maju 2025. godine.
Izlagala i učestvovala na preko 70. kolektivnih izložbi, festivala, humanitarnih izložb, i na dve likovne kolonije u Srbiji, i inostranstvu: Italiji, Švajcarskoj, Mađarskoj, Indiji, Bangladešu, Kanadi, SAD, Makedoniji, Hrvatskoj…

Član ULUS-a od 2018.godine.

Živi i radi u Obrenovcu kao likovni pedagog.