Пето издање УГ “Перило Забрежје”, књигу аутора Милана Катића “Колекција Перило, хемичар Светозар Варићак и архитекта Милош Сомборски“, за коју је рецензију написала др Весна Круљац, представиће модератор, историчарка уметности Марија Вуковић Бисерко у Позоришту у дворишту Хатор (Милоша Обреновића бр. 114 у Обреновцу) од 18 часова 4. 12. 2021. године.

Издавање публикације подржало je Министарство културе и информисања Република Србије – сектор за музејско наслеђе, као део пројекта “Европа и Колекције Перило” реализованог 2020/21 године. Подршку издавању су пружили Бисерка Томаш (рођена Катић), Лука и Бранка Обрадовић.

Професорка историје уметности на Факултету примењених уметности у Београду др Весна Круљац у рецензији је написала:

“Писан у складу са постмодернистичким концептом „мислити глокално“, који је инаугурисао италијански историчар и теоретичар културе и уметности Акиле Бонито Олива, текст Милана Катића јесте драгоцен допринос разумевању културноисторијског наслеђа и духа једног места, који су истовремено разматрани и у ширем контексту. Као такав, он представља незаобилазан основ за сва будућа научна и стручна истраживања баштине Забрежја и феномена југословенске авангардне и модерне уметности и науке.“

Књига “Колекција Перило, хемичар Светозар Варићак и архитекта Милош Сомборски” је резултат дугогодишњег рада удружења издавача. Садржи 282 илустрацију, 263 фусноте на 152 странице. Уредник издања је историчарка уметности Марија Вуковић Бисерко, за дизајн и прелом био је задужен Ненад Аћимовић, фотографије предмета из Колекције Перило дело су Дарка Бјелановића, лектор је Вера Катић. Целокупан процес реализације књиге пратила је историчарка уметности проф. др Ирина Суботић. Њени савети и подршка су велики допринос на којем су се чланови удружења више пута јавно захваљивали.

Књига садржи три одвојене целине на шта указује наслов. Први рад представља колекцију предмета (минералошку, нумизматичку, филателистичку, фотографије, оружје, употребне предмете, Библиотеку “Данило Б. Вићентијевић Забрежје”, документацију и уметнине) и кратке биографије осам личности чије се заоставштине чувају у Колекцији Перило. Поред Варићака и Сомборског представљени су првоборкиња Персида Перка Вићентијевић, њен мање познати брат – виолиниста, песник и сликар Михаило Вићентијевић, народни херој Влада Аксентијевић, обреновачки драмски писац, глумац и коњички наредник Александар Јегер Марковић, песникиња и учитељица Евдокија Јулка Сомборски и оснивач Обреновачког црквеног певачког друштва и виолиниста Драгољуб Вићентијевић.

Други рад је о хемичару Светозару Варићаку, о његовом студирању у Цириху током становања код Милеве и Алберта Ајнштајна, о потоњем уредништву три стручна часописа, улози начелника техничког одељења Радио-клуба Загреб из којег је настао први електронски медиј у Краљевини СХС – Радио Загреб, улози у проучавању бојних отрова и заштите од истих, научним издањима…. По значају се издваја представљена породична фотографија која поред мајке приказује три брата и оца др Владимира Варићака, чувеног нееуклидског математичара. Владимир Варићак је познат као ректор Свеучилишта у Загребу, омиљени наставник математике Милутина Миланковића и сарадник Ајнштајнових на теорији релативитета. Почетни део публикације посвећен Светозару је биографија Владимира Варићака.

Трећи рад је о архитекти Милошу Сомборском, његовом младалачком авангардном фотографском наслеђу насталом током младозенитистичке фазе и о његовој великој улози у урбанизму Југославије након Другог рата (аутор ГУП-а Београда, Подгорице, Луке Бар, декан Архитектонског факултета у Сарајеву, директор Урбанистичког завода Београда…). Био је члан авангардне скупине Академски клуб Тревелер, који су реализовали зенитистичку представу “Они ће доћи” 1922. године у Загребу. Био је незванични фотограф групе Тревелери. У раду је презентован њихов уметнички опус, са описом блиског пријатељства Милоша Сомборског и архитекте и сликара Јосипа Сајсла, који се у стручној јавности перцепира као најзначајнији зенитистички сликар друге, зрелије фазе Зенита – јединог аутентичног авангардног уметничког покрета Југославије. Зенит је добио име по часопису који је издаван у Загребу и Београду (1921-1926), те стога објављивање књиге “Колекција Перило…” представља допринос прослави јубилеја стогодишњице покретања часописа.

У публикованим илустрацијама издвајају се фотографије дадаистичког перформанса који је Сомборски реализовао на Забрежју, манифест Тревелера, дадаистичка поезија, уметничке слике Јосипа Сајсла које су биле у Колекцији Сомборског, а сада су у фундусу Народног музеја у Београду, фотографије његове виле у Београду изграђене 1930. године под очигледним утицајем Баухауса, серијал фотографија са представљања ГУП-а Београда 1950. године тадашњем руководству Југославије, фотографије историјске Сабо Ђорђи палаче у Мокошици код Дубровника, коју је у позним годинама Сомборски стрпљиво рестаурирао…

Фотографије Зенитистичког позоришта представљене у књизи, премијерно су приказане у Србији. Фотографије Милоша Сомборског и Тревелера из Колекције Перило су заинтересовале проф. др Миланку Тодић, јер у историји српске фотографије оне представљају значајан а необрађени сегмент.

Представљање књиге један је од догађаја манифестације “Неко друго ја”, коју подржава Независна Културна Сцена Србије у склопу фестивала “На Сопствени Погон” по предлогу пројектa УГ Перило Забрежје, које је од 2020. године члан НКСС-а. Домаћин манифестације је Позориште у дворишту Хатор, а гостује партнерска организација из Панчева Електрика. (опширније ЛИНК)