Konferencija za štampu i saopštenje asocijacije NKSS o raspodeli sredstava na konkursima iz kulture 8.6.2022.

Medij Zabrežje (osnovača Udruženja Perilo Zabrežje, članice asocijacije Nezavisne kulturne scene Srbije LINK) prenosi u celosti Saopštenje Nezavisne kulturne scene Srbije sa konferencije za štampu održane u Medija centru u Beogradu 8.6.2022. godine. Učesnici konferencije su predsednica UO Nezavisne kulturne scene Srbije dr Vida Knežević, dr Predrag Cvetičanin i samostalni umetnik i član ULUS-a Branko Milisković:

Asocijacija Nezavisna kulturna scene Srbije od 2015. godine vrši monitoring konkursa Ministarstva kulture i informisanja i Sekretarijata za kulturu Grada Beograda, a ove godine u analizu su uključeni i konkurs Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama; konkurs za projekte u okviru programa za Evropsku prestonicu kulture i konkurs Uprave za kulturu Grada Novog Sada. Ovaj, širi uzorak omogućio nam je da još bolje sagledamo pozitivne i negativne trendove u konkursnoj politici u oblasti kulture u Srbiji.

Predrag Cvetičanin i Vida Knežević (NKSS) i Branko Milisković (ULUS) na konferenciji u Medija centru 8.6.2022. (Video: Medija centar)

Pozitivni trendovi uključuju značajno povećanje budžeta za kulturu Ministarstva kulture i informisanja u poslednje dve godine, koji je sa 112,8 miliona evra, tačno dva puta veći nego što je bio 2016. godine. Oni uključuju i očigledno povećanje budžeta za savremenu kulturnu produkciju, koji je u poslednje dve godine uvećan skoro pet puta (sa 4,99 na 23,6 miliona evra). Treba istaći i da je na konkursu Ministarstva kulture ove godine podržan najveći broj projekata (1079) i da je dodeljeno više sredstva nego prethodne godine (513.665.000 dinara). Pozitivni trendovi uočeni su i u realizaciji konkursa Uprave za kulturu Grada Novog Sada, na kome je podržan veliki broj projekata (718) i izdvojena su značajna sredstva (225.900.000 dinara). Posebno je značajna njihova praksa dodele institucionalnih grantova nevladinim organizacijama koje se bave kulturom i koje svojim radom doprinose razvoju kulture i umetnosti u Gradu Novom Sadu.

Asocijacija NKSS međutim upozorava i na niz strukturnih problema u kulturnom polju u Srbiji: Srbija i dalje ima proporcionalno najmanji budžet za kulturu u regionu (0,78%); došlo je do smanjivanja procenta budžeta za konkurse u odnosu na prošlu godinu (sa 4,54%, na 3,86%); skoro 60% budžeta Ministarstva kulture koji odlazi republičkim institucijama kulture a koje su gotovo sve smeštene u Beogradu, značajno doprinosi centralizaciji kulture u Srbiji.

Tri tendencije koje smo uočili ove godine u realizaciji konkursa predstavljaju posebno ozbiljan problem.

Prvi je trend rasta broja „sumnjivih“ projekata (projekata koje su prijavile „fantomske“ organizacije bez prethodnih aktivnosti; organizacije koje su osnovane neposredno pred konkurse; organizacije koje imaju prethodne aktivnosti, ali one nisu iz oblasti kulture; i, na kraju, projekata organizacija koje su se javili na konkurse u drugim gradovima ili na konkurse Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, iako nisu iz Vojvodine). Ove godine identifikovali smo 107 „sumnjivih“ projekata kojima je dodeljeno 1.248.000 evra!

Identifikovali smo takođe „predatorske“ organizacije čiji projekti već godinama dobijaju ogroman deo budžeta na svim konkursima, ostavljajući za ostale samo mrvice. Najizrazitiji primer je Beogradski festival igre, koji je na konkursu Ministarstva kulture dobio 12 miliona dinara (25% budžeta ovog konkursa), na konkursu Sekretarijata za kulturu Grada Beograda 4 miliona dinara (40% ukupnog budžeta konkursa) i na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu 2 miliona dinara (10% konkursa). Tu spadaju i projekti Zillion films Lazara Ristovskog (čiji su projekti dobili 2 miliona dinara na konkursu Ministarstva kulture i 2 miliona dinara na  konkursu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu), te projekat Međunarodni filmski i muzički festival „Kustendorf“ Emira Kusturice, koji je na konkursu dobio 14 miliona dinara, dok je većina drugih projekata podržana iznosima između 200.000 i 300.000 dinara.

I treća je tendencija da umesto da doprinose decentralizaciji kulture konkursi deluju u suprotnom pravcu. Na konkursu Ministarstva kulture od 1079 podržanih projekata, više od polovine ukupnih sredstava dobile su organizacije iz Beograda. Slično, na konkursu Pokrajinskog sekretarijata od 280 projekata, 164 projekta dobile su organizacije iz južnobačkog okruga (Novog Sada), kao najveći deo budžeta (118,682.000 dinara ili oko milion evra). Poseban problem predstavlja to što je na konkursu Pokrajinskog sekretarijata Vojvodine 9 projekata čiji su nosioci iz Beograda dobilo grantove u vrednosti od 46.000.000 dinara (oko 390.000 €).

U poseban spektar problema spadaju i značajna kašnjenja u procedurama sprovođenja konkursa, kako sa njihovim raspisivanjem tako i sa objavljivanjem rezultata konkursa do kojih je došlo ove godine, na šta je nizom saopštenja ukazivala i reagovala Asocijacija NKSS.

Naše analize ukazale su na potrebu (i mogućnost) uvođenja institucionalnih grantova za nevladine organizacije na svim nivoima (poput primera iz Novog Sada); neophodnost povećanja budžeta za konkurse (kratkoročno na preko 5%, a dugoročno na preko 10%); pooštravanja procedura radi potpunog eliminisanja „sumnjivih projekata“ i potpunog prebacivanja konkursnih procedura na elektronski način podnošenja i izveštavanja.

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije

Leave a Reply

Your email address will not be published.