На иницјативу студента филозофије Рафаила-Рокана Филиповића, на Божић 1935.године у кући Добривоја-Добре Блажића вођен је разговор групе Забрежана за оснивање књижнице-читаонице у Забрежју.На том разговору били су присутни: Рафаило Филиповић, Драган Марковић, Милан-Дика Борковић, Миле Рашковић-Ужар, Бошко Вићентијевић, Милијан Крсмановић, Раја Капларевић, Мика Мишковић, учитељи Чеда Михаиловић и Влада Чебашек.
Почело се са прикупљањем књига, прву количину од неколико десетина књига, поклонили су Рафаило Филиповић, Бошко Вићентијевић, Дика Борковић и учитељ Влада Чебашек.Читаоница је била смештена у једној малој просторији у старом дому културе, преко пута старе зграде Општине Забрежје (поред зграде Житног магацина у Савској улици).Књижни фонд се умножавао, тако да је у јесен 1935.године читаоница имала 750.књига.Читаоницом су руководили студенти филозофије Рафаило Филиповић и Драган Марковић.
Почетком маја 1935.године одржан је састанак чланова читаонице у Дому културе у Забрежју, састанком је преседавао Милан-Дика Борковић, а било је присутно 76.чланова.На састанку је предложено да књижница и читаоница прерасту у омладинско удружење у којем ће се наћи спорт, фолклор и дилетантска група (драмска секција).Одређена је група која ће припремати оснивачку Скупштину омладинског удружења: а њу су сачињавали Драган Марковић, Дика Борковић и Миле Ужар.Одређен је и датум одржавања скупштине 15.мај 1935.године.
Полицијски писар Ботовски са два жандара забранио је 15.маја у преподневним сатима , организаторима да организују оснивачку скупштину.После разговотра председника општине Забрежје Ранка Богдановића и одборника са Ботовским, добијена је дозвола и истог дана у вечерњим сатима одржана је оснивачка скупштина омладинско удружења која носи назив „ЧУВАЈТЕ ЈУГОСЛАВИЈУ“. То су биле задње речи Краља Александра у Марсаљу приликом атентата на њега.
Оснивачка скупштина одржана је у бившој Бабића кафани, која је убрзо престала са радом а њене просторије су дате на коришћење Омладинском удружењу „ЧУВАЈТЕ ЈУГОСЛАВИЈУ“.Оснивачку скупштину отворио је Рафаило Филиповић, а о задацима омладинског удружења говорио је Драган Марковић, Милан-Дика Борковић и учитељ Чеда Михаиловић.
За председника омладинског удружења „Чувајте Југославију“ изабран је Живорад-Жика Филиповић, за потпредседника Бошко Вићентијевић, за деловођу удружења изабран је Миле Рашковић-Ужар, за благајника је изабран Милијан Крсмановић. А чланове одбора су сачињавали још: Драган Марковић, Рафаило Филиповић и Жика Крсмановић.
На првом састанку управе удружења „Чувајте Југославију“ подељена су задужења:
За спорт је задужен Рафаило Филиповић, за фолклор Драган Марковић, за дилетантску групу Чеда михаиловић а за читаоницу Дика Борковић.На тој седници удружења донета је одлука да се за забрешку преславу Трећи дан Тројица 25,јуна 1935.године одржи приредба са играма, песмама и скечевима.За припрему приредбе задужен је Драган Марковић.У тој првој приредби доста Забрежана је узело учешћа у програму.Изведене су две народне игре, једна из нашег краја а друга игре „бећарац“ из прека. Свирали су Баја и Вока са својом групом.
Најбољи играчи народних кола, који су се надигравали по свадбама, сада су били у овом колу.То су били коловођа Жика Јовановић – Паћа, Настасија Бранковић, Пера Павловић, Иван Бабић, Бока Срећковић…На приредби су певали Влада Срећковић и Миленија Ђурић.Изведена су и два скеча које је Драган Марковић припремио.Прве женске улоге глумио је Борко Бајић. Када су се Забрежанке мало ослободиле, у скечевима су се прве појавиле Нада Ж. Стефановић-Белић и Вида Машић.На крају приредбе изведено је Краљево коло са млађом поставом, предвођена коловођом Мирком Крсмановићем, Мијом Станковић, Надом Стефановић-Белић, Јанком Крсмановићем, Мијом Марковић, Таном Блажић…
Велики број младих се определио за фолклорне игре, али није било кореографа који ће их подучаватуи разним народним играма..
Мирко Крсмановић крајем 1935.године је припремио нову игру са осам парова а звала се „Келерај – келерај“ (игре из прека (Срема ) Тако је Мирко Крсмановић постао први кореограф нашег друштва.Дилетантска група је припремала скечеве и драму „Зулумћар“, поред учитеља Чеде Михаиловић, као редитељи се појављују Тане Блажић и Драган Марковић.
Фолклорна група је одржавала приредбе у свим околним селима где је било простора за извођење. Прво гостовање је било одлазак на Опленац, а затим Ваљево и Ужице. На путовања се ишло возом, а на ближа гостовања запрежним колима.
Почетак Другог светског рата чланове друштва одводи на фронт, многи су на фронту оставили своје животе.У ослобођено Забрежје 14.октобра 1944.године, нису се многи вратили.Чланови Омладинског удружења који су отишли у рат а нису се вратили у Забрежје:Бора Марковић, Драган Марковић, Иван Богдановић-Вањка, Балша Блашковић, Перка Вићентијевић. Миле Ужар, Влајко Вићентијевић, Драган Богдановић, Божидар Јовановић-Маркезан, Михаило Вићентијевић, Илија Богдановић, Живко Бабић, Зоран Белић, Милан Алексић-Лола, Станоје Кикановић, Живорад Јовановић-Жика Рус, Деспот Глишић-Деја, Драган Срећковић-Абисинац, Миливоје Мишковић-Мика.
Поново су се млади почели окупљати у Дому културе и донели одлуку да се поново почне са радом, договорили су се да што пре се сазове седница Месног народног одбора Забрежја и Народног одбора омладине Забрежја.
Прва приредба после рата одржана је уочи Ђурђевдана 4.маја 1945.године у старом Дому културе, позвани су и стари играчи да употпуне извођачки ансамбл. Поново се се у колу нашли ветерани Жика Јовановић-Паћа, Бока Срећковић, Мија Марковић, Иван Бабић, Васа Бабић, Пера Мишковић, Наста Бранковић, Кеја Ешперовић, Мила Пекић, Миленија Јовановић, Мица Стојковић, Милена Ружичић, Стана Јовановић.На тој приредби певала је Наста Бранковић песму „Креће се лађа Француска“.Влада Срећковић је певао песму: „Ластавице, ласто бог те убио“ а Пера Мишковић је отпевао песму: „Девојка соколу зулум учинила“.