Од 2018.  године УГ”Перило Забрежје” ће обележавати датум почетка српске дипломатије као годишњу манифестациу од европског значаја.  Године 2018.  је по одлуци Европског парламента, година европског културног наслеђа. Манифестација ће бити одржана 14.марта у КЦ”Перило” на адреси Савска 192А, Забрежје, на месту где је Прота Матеја написао прва дипломатска писма након састанка у Орашцу. Вишегодишња сарадња са Аустријском амбасадом и  Аустријским културним форумом је  започета поводом историјских конотација сталне поставке “Перило збирке” и манифестација које одржава  удружење. Од ове године се у КЦ”Перило” поред Ноћи музеја, Дана Београда, Дана европске баштине, фестивала савремене уметности Ослобађање, одржава годишња манифестација која је аутентично везана за Перило-Обележавање годишњице почетка српске дипломатије.

Најављен је перформанс “Светлост свеће”. Чланови удружења ће одржати музеолошко вођење и презентовати тренутне изложбе: “РУС И ЈА У ЗЕН И ТУ”, “Михаило 1077-1867-1944”, “Са Јулком кроз време” и поставку савремене уметности насталу на манифестацијама у сарадњи са уметницима.

За овогодишњу манифестацију је најављено и објављивање историјског рада о Перило виолини-виолини из куће почетка српске дипломатије, како је брендирају у удружењу. Виолина се, иначе, свира једном годишње.

Поднаслов за 2018. годину култруног наслеђа је “Наше наслеђе:где прошлост среће будућност” и делује као да је писан за активности удружења “Перило Забрежје”.Део рада о виолини који посведочује значај повезивања историјских дешавања, личности и локације на којем је “Перило збирка” у КЦ”Перило”  је доле(болдовани текст). Текст о виоини је у години европског културног наслеђа најава за ову годину и , у удружењу се надају, наредне деценије манифестације од значаја за позитивне односе и позитивну комуникацију у Европи.

”

Перило виолину је у најстаријем забрешком домаћинству купио Милоје-Беља Вићентијевић (1833-1922) свом сину Драгољубу (1864-1932). У књизи Љубомира Павловића “Антропогеографија ваљевске Тамнаве” из 1912. године цитира се Милоје, а о Ружичићима од којих су при промени презимена настали Вићентијевићи, Љубомир Павловић пише(цитат):

“

На Забрежју се налази најстарији део села на савској обали, са источне стране.Старе су породице или једна поред друге или у близини.Старинци Ружичићи су до речне обале, с десне стране пута, кад се иде низ село, а с леве стране пута, опет до обале су Катанићи старинци, измешани с Ружичићима. Око њих су најстарији досељеници, иза којих се ређају познији досељеници.

“

Прота Матеја Ненадовић(1777-1854 први српски дипломата и председник владе) није дигао устанак и отпочео српску дипломатију ни у Београду, ни у Шапцу или Ваљеву,а ни у Смедереву , већ на Перилу, делу Забрежја, који се тада звао Ружичићи, по прводосељеној породици Милојевих предака. Историјски државотворни догађај се одиграо 1. марта 1804(по старом, а 14. марта по новом календару), након састанка у Марићевића јарузи, када је Карађорђе Петровић изабран за вођу Првог устанка. Прота Матеја је написао чувена писма Аустроугарској монархији.  Догађај је забележен у Протиним свевременим “Мемоарима” (разговор са аустријским лајтнантом у Бољевцу-цитат):

“

Ја онда рекнем: „Кад ме ви, господине, тако советујете и слободите, и кад није ниједно досад прешло писмо од Црнога Ђорђа, ја би̓ написао како било да било, но ја немам овде ни дивита, ни пера, ни ̓артије”. А он на то рече: „Иди, оче Јакове, донеси му што треба за писање”. Попа Јаков отрча на кочије и донесе ми дивит, перо и четири табака ̓артије. Ја пређем у Забрежје у кућу Пантелије Ружичића, и на малој столици клечећи пишем ноћу, а Пантелија држи свећу; писао сам како сам умео. Написао сам два писма, једно митрополиту Стратимировићу а друго — сад не знам управо коме, заборавио сам, или принцу Карлу или генерал команди

„

КЦ “Перило”, где је један од експоната и виолина, налази се на месту почетка насељавања обреновачког краја, где су дошли Ружичићи, са десне стране Савске улице и уз Саву. Положај КЦ-а је на аутентичном месту почетка европске комуникације балканских поробљених народа и, тада слободне Европе. На том месту је данас музеј и поставка о међународној уметности, науци и образовању.

“