Расута пафама

„Расута пафама“@ Перило и Забрежје//ауторски текст поводом дела Милана Катића и Чеде Петровића-оживљена тродимензионална представа прве конструктивистичке слике југоисточне Европе „Пафаме“ из 1922.најзначајнијег домаћег зенитисте Josipa Seissela (1904-1987) aka Јо Клека/

11.11.2014. тек пар месеци након обреновачке поплаве, поред саме кружне рупе коју су направиле тамнавска и колубарска вода пробијајући савски насип,  и у њој урушених кућа, сео сам са Мајом Плавшић, Ирином Суботић и Слободанком Ковачевић, у приземљу садашњег КЦ Перила(Савска 192А). Било је то пред изложбу „Са Јулком кроз време“ у обреновачкој библиотеци.

Изложба се дешавала у склопу другог „Ослобађање“ фестивала и то након прве поставке у дому културе Забрешки град десет дана раније.

Ирина Суботић је једна од назјначајнијих историчарки уметности и најзаслужнија за обраду и позиционирање у свету Зенит покрета, који је добио име по истоименом авангардном часопису  оснивача Љубомира Мицића. Излазио у Загребу, а потом у Београду (1921-1926).

Маја Плавшић је ћерка Чедомила Плавшића, оснивача Травелера, и носилац ауторских права Јосипа Сајсла (у зениту је имао псеудоним Јо Клек,а сам Мицић је за њега говорио да је једини прави зенитистички сликар). Травелери су дадаистичка група састављена од 7 младића и једне девојке, основана 1922. године у Загребу и инспирисани зенитом.

Посетили смо „Забрешки град музеј на отвореном“, који активностима фестивал “Ослобађање” обогаћује делима савремене уметности, и потом објекат у којем сам 5 година раније наследио заосташтину Милоша Сомборског(1902-1983),  једног од важнијих чланова Травелера, задуженог за фотографију. Милош је по мајци Јулки са Забрежја. Он је особа око чије смо се духовне и материјалне заоставштине окупили тог дана.

Јели смо чоколадице и воће и Маја је у једном моменту извадила квадратни картон и пружила ми га. Видео сам да на њему пише „JOSIP SEISSEL“, отворио и унутра је била репродукција “Пафаме”.

„Пафама“ је по многима прва слика конструктивистичке авангарде југоисточне Европе, настала под утицајем руске савремене уметности тог доба и под утицајем Љубомира Мицића. Настанак “Пафаме” се десио у време када су Ел Лисицки и Еља Еренбург уредили чувени двоброј “Зенит 17-18”. Авангардни часопис Зенит је уврштен и дигитализован у УНЕСКО меморији света од 2009. са све уметничким делима насталим под утицајем сарадње са Мицићем и за његове потребе.

“Пафама” је чудо. Тај мали колаж је доказ да смо у периоду авангарди били у уметничком смислу испред многих народа које доживљавамо као цивилизованије и напредније од наших(овде мислим на сву једнојезичну браћу, данас нажалост подељену у смешне државе). Сведочење о “Пафами” је стога важно.

Настанак “Расуте пафаме”

Авангарда као уметнички правац једну од основних особина има идеју раскида са прошлошћу, а у визуелном смислу раскид са фигурацијом и урањање у односе правилних геометријских форми. Тако се и родила идеја о ументичком делу „77“ са седам кругова у седам корака од фотографије урушене куће на Забрежју, деде Милоша Сомборског па до дизајнерског решења са седам кругова. У 7 корака се кућа која је срушена у бомбардовању у Првом рату претвара у бескрај из којег стиже седам најсавршенијих форми-кругова. Бескрај је  дизајниран да прати контуре урушене куће уз коришћење opacity ефекта у седам корака( opacity-мера провидности слике у графичким програмима).

Круг и правилне геометријске форме у кругу „Пафаме“, као и дело „77“ настало у оквиру Ослобађања 2015. су били инспирација за материјал и маневарски простор за уметника и за једно комплексно уметничко дело. У сарадњи са Чедом Петровићем, који је био учесник фестивала од почетка (2013- „Авиони у простору“ просторни рад на бини,2014-„Авангарде“ велика слика на балкону 10×1 метар ) избор је пао на 5 цм дебеле стиропоре, на облике квадрат, круг и троугао и 4 *основне боје: плаву, зелену,жуту и црвену. Подлога за рад је био „Забрешки град-музеј на отвореном“ са свим зградама  уз дозволу власника.Чеда Петровић је завршио Академију лепих уметности у Венецији и слови за уметника који не робује форми и има искуства из КПГТа на пословима сценографије. Повезница између Венеције и Забрежја је вода, јер само пар месеци пре стварања „Раусте пафаме“ Забрежје је било место у води.

Само прављење стиропора је било занимљиво.И у белој боји су били инспиративни и наговештавали наслоњени на ограду КЦ“ Перила“ оно што ће уследити. Када је било офарбано 24 стиропора, кренули  су најпре перформанси са њима.

Елементи расуте пафаме су одлежали у рупи на самој обали Саве између Загреба и Београда.Рупу су оставили при премештању земље и санирању последица од поплаве радници.Оставио сам их тамо целу ноћ и ризиковао да их неко украде или уништи. То се није десило. Те вечери под ведрим небом у кружној рупи елементи су упили дух земље преко које је прешла сва обреновачка вода у поплави. Та вода је убила људе и однела прошлост града уништавањем десетине хиљада фотографија.

Следећи ивент је био са глумцима који су искакали из рупе тако да изгледа као да се елементи муче и да ће тешко изаћи. Елементи су добили тело и ноге. Глумци су били Филип Блажић, Лазар Козић и Милан Катић. Након што су изашли из рупе у земљи на Перилу били су постављени у разним формама на обалу уз Саву, на месту куда је прошла поплавна вода у Обреновцу. Били су у разним формама на насипу где је пробијен у поплави и где је створена огромна кружна рупа у коју су поупадале куће.

Уследило је снимање и постављање елемената Расуте пафаме на Саву. Снимани су док плутају до Баричке аде. Били су и на изгужваној спомен табли са ликовима Проте Матеје Ненадовића, кнеза Милоша и Карађорђа, коју је изгужвала поплавна тамнавска и колубарска вода док је у млазу текла узводно уз савски насип поред два метра ниже Саве.

Елементи су били и на улицама Обреновца.

Ослобађање 2015 /-/-//////-/- Чеда Петровић је аутор композиција на Забрешком граду-музеју на отвореном.Доминантна и најкомплекснија композиција-форма од елемената је била постављена изнад бине.Поставци је присуствовала и уметничка директорка „Ослобађање“ фестивала 2015, мастер историје уметности Милена Недељковић. Сама композиција на фестивалу је била кориштена као сценографија на бини у Дому културе Забрешки град, као и на спољашњим фасадама зграда на тргу, некадашњој луци и царини. На дому , старој солари и на капетанији је направљено укупно 5 мањих асоцијативних композиција од два до четири елемента. Ка Сави на капетанији је постављена композиција која асоцира на камеру и на српску заставу, са крајњом идејом асоцијације на „вОдОм“ пројекат исијавања уметности на Саву. На старој пропалој солари је елемент проценат, док су у склопу фасаде Дома културе Забрешки град два троугла који подсећају на лево и десно и топло и хладно. Док су стара општина, садашња пошта и ћумрукана мапиране са по једним елементом. Кругом и троуглом.

Трг је потпуно променио изглед, а љубопитљивост посетилаца и интригантност је била очигледна током феста и касније уз бројне анегдоте.

На бини и у сали Дома културе је била изложена поставка партнера фестивала Леонардиано музеја кроз скулптуре Недељка Аџића. Бина је названа авангарда бина и првог дана наступ су имали диџејеви. DJ Lebowski, Милан Грујић, Мирослав Симић, Rimedag и на крају Која (Дисциплина кичме).

Бина је названа Авангарда бина јер су елементи служили током рецитовања авангардне поезије глумцима PASCO групе у режији Јелене Луетић који су на фестивалу имали лампе, којима су обасјавали околину и сцену док су прилазили елементима на којима су биле песме Тина Ујевића, Бранка Миљковића, Момчила Настасијевића и Љубомира Мицића.Наступали су Ђорђе Галић, Александра Спасов, Јована Крушчић и Бранко Селимовић. Глумци су скидали елемент и након рецитације враћали га за време наступа DJ-a Lebowskog који је за време рецитовања утишавао музику.

Другог дана фестивала поред Расуте пафаме су били клинци, и на крају концерт Жељка Шишића на Перило виолини из 19. века, Бојана Јовановића и музичког директора фестивала  Николе Кнежевића.

Композиција је након феста стајала тамо и онда је протерана. Одржан је концерт и без питања су нам скинути елементи-сценографија изнад бине. Од тада елементи бивају постављани на изложбама и у разним формама као део сценографије. На сваком ивенту, тако протерани, упијају дешавања и имају свој живот.

Занимљивост је да се тог пролећа када је смишљена реализација „Расуте пафаме“ у МСУ Загреб десио ивент данског уметника у којем је тема била тродимензионална представа „Пафаме“ уз коришћење прозног дела научне фантастике у којем је централна фигура била апстрактна уменост.

http://www.sorenthilofunder.com/film-works/nicholas-brady-target-audience/

Циљ дела „Расута пафама“ је, осим визуелне промене и изражавања уметника, мапирање Забрешког града као важног места за историјске авангарде. Он је и уметничка надградња која промовише авангардне идеје које су у УНЕСКО моморији света. С обзиром да Обреновац нема значајно презентовану прошлост у граду, асоцијативни елементи у оквиру „Расуте пафаме“  и његова разнолика читљивост су осим уметничког дела и културно-историјски споменик који кореспондира са прошлошћу. „Забрешки град-музеј на отвореном“ је овом интервенцијом-уметничким делом добио важан сегмент у туристичком смислу, и свакако „Расута пафама“ јесте нешто што брендира Забрежје и Обреновац. Стална поставка „Перило колекције“ у КЦ“Перилу“ садржи  причу о Травелерима, авангарди и разлозима због којих је Зенит часопис у УНЕСКО-у, као и растући фундус савремених уметничких дела инспирисаних природом, свитањем , зенитом, заласцима сунца и одсјајем у нашој најлепшој реци.

Да ли је могуће цело Забрежје видети као уметничко дело након Расуте пафаме? Нама да. А ви дођите.

Изените-на Забрежју, између Загреба и Београда