Влахо Буковац-изложба у САНУ 2021. (фоторепортажа)
У Галерији Српске академије наука и уметности од 24.12.2020-28.3.2021. године одржана је ретроспективна изложба сликара Влахе Буковца (рођен као Biagio Fagioni у Цавтату код Дубровника; 4 July 1855 – умро 23 April 1922. у Прагу) са поднасловом , СЛИКАРСТВО НЕПРОЛАЗНЕ ЛЕПОТЕ. Аутор поставке је професор др Игор Борозан. Влахо Буковац је један од доминатних сликара који су обележили епоху на прелазу из XIX у XX век. Живео је и радио у Паризу, Бечу, Прагу и Енглеској. Оставио је велико наслеђе у Загребу, Београду на Цетињу, те у родном Дубровнику. Био је дворски сликар династија Обреновића и Карађорђевића.
У складу са концептом непролазне лепоте замишљен је приказ одабраних дела Влаха Буковца на изложби у Галерији САНУ. Представљање идеализоване природе је суштински означило дело далматинског сликара, образованог на академским и хуманстичким идеалима Академије у Паризу. Изложене слике настале у периоду од 1878. до 1922. године последица су оновремених идејних (симболизам, оријентализам, научни позитивизам…), и стилских исказа (академски реализам, дивизионизам, импресионизам). Портрети, владарски портрети, актови и жанр сцене манфестују сликареву потребу за
континуираним преображајима, али, и динамичан уметнички и културни живот у Европи. Изложба је претежно заснована на Буковчевим делима из домаћих уметничких збирки (Народни музеј у Београду, Спомен збирка Павле Бељански, Галерија Матице српске,
Уметничка колекција Дворског комплекса на Дедињу, Музеј Југославије, Медија центар Одбрана, Дом Јевремa Грујића, Музеј рудничко-таковског краја из Горњег Милановца), уз петнаест дела из региона (Модерна галерија у Загребу, Народна галерија у Љубљани,
Буковчев музеј у Цавтату, Српска црквена општина у Дубровнику, приватне колекције).
На изложби су тематски приказани париски период 1877–1893; загребачки период 1893–1898: цавтатски интермецо 1898–1903; прашки период 1903–1922.
Ретке су изложбе које усагласе критику, струку и публику. Поштовање и наклоност Буковчевим радовима манифестовала се редовима испред галерије, великим бројем чланака у медијима и похвалама у књизи утисака о изложби. САНУ је издала и пратећу Монографију.
Аутор фотографија – Милан Катић