U Kulturnoj stanici Svilara, u petak 16. decembra 2022, sa početkom u 19. časova biće svečano otvorena izložba “Stogodišnjica Zenitističkog pozorišta A.K. Treveler”, autora Milana Katića, u organizaciji Udruženja Perilo Zabrežje, kao jedan od programa Evropske prestonice kulture – Novi Sad 2022. Izložba se organizuje povodom jubileja stogodišnjice predstave Oni će doći, koju je 8 mladih članova umetničke avangardne asocijacije Akademski klub Treveler izvelo 16. decembra 1922. u Realnoj Gimnaziji u Zagrebu (sada Muzej Mimara).

Oni će doći je prva i jedina odigrana predstava Zenitističkog pozorišta. Realizovana je kao pozorišna manifestacija jedinog izvorno jugoslovenskog avangardnog pokreta, koji nosi ime po Zenitu – časopisu urednika, pesnika i ideologa zenitizma, Ljubomira Micića (izdavan u Zagrebu i Beogradu, 1921 – 1926). Predstava Oni će doći od vremena odigravanja i članka “Zenitističko pozorište” (Zenit br. 24, 1923) ilustrovanog nacrtima kostima i zavese, pobuđuje interesovanje mnogih teoretičara i umetnika. Nadahnula je i potpisnike manifestacije otvaranja Evropske prestonice kulture u Novom Sadu, pod nazivom Zeniteum::2022, prvenstveno autora, slovenačkog i svetskog umetnika Dragana Živadinova. Autentični materijali predstave Oni će doći spletom brojnih okolnosti nisu bili dostupni struci i javnosti, te je stoga organizator proslave jubileja stogodišnjice, Udruženje “Perilo Zabrežje” najavilo izložbu “Stogodišnjica Zenitističkog pozorišta A.K. Treveler” kao edukativnu. Na izložbi će biti predstavljena ilustrativna dadaistička instalacija akademske umetnice Marije Čolić, inspirisana zenitističkom predstavom Oni će doći.

Partner izložbe je Narodni muzej Srbije, čiji su nadležni dozvolili izlaganje 13 reprodukcija slika autora Josipa Sajsla (član Trevelera u zenitu poznat kao Josif Jo Klek), koje se čuvaju u kolekciji krovne muzejske institucije Republike Srbije. Osim reprodukcija slika iz Narodnog muzeja Srbije, na izložbi “Stogodišnjica…” biće izložene fotografije Zenitističkog pozorišta iz Kolekcije Perilo, autora Miloša Somborskog, Trevelera zaduženog za fotografiju, kao i one u vlasništvu Jelene Duduković, nosioca autorskih prava Josipa Sajsla i Čedomila Plavšića (predsednika Trevelera), zatim stranice scenarija predstave Oni će doći, umetnički manifest, poezija, prepiska između članova i materijali iz časopisa Zenit. Knjiga – katalog izložbe pod nazivom “Zenitističko pozorište Akademskog kluba Treveler”, autora Milana Katića, u izdanju Udruženja Perilo Zabrežje biće predstavljena u subotu 24.12. od 18 časova u knjižari Zenit books u Novom Sadu (Njegoševa 24) u saradnji sa istoričarom umetnosti Markom Srdanovićem. Program u knjižari Zenit books upotpuniće tribina pod nazivom “Zenit nekada i sada” i dokumentarni film.

Prateći program izložbe, dokumentarni film “Nova umetnost dvadesetih godina: zenitizam, dadaizam, konstruktivizam0 n” (1983), režisera Dragomira Zupanca i urednice Dunje Blažević, biće emitovan nakon otvaranja izložbe 16.12. od 20 časova u KS Svilara i u Zenit books 24.12, nakon promocije knjige od 19 časova. Film je restauriraran u Arhivu RTS-a za prikazivanje na izložbi, na čemu su se organizatori zahvalili nacionalnoj medijskoj kući. U filmu govore najvažniji domaći protagonisti zenitizma: Mihailo Petrov, Josip Sajsl, Avgust Černigoj, Eduard Stepančić, Oto Bihalji i istoričari umetnosti Irina Subotić, Jerko Denegri, Miodrag Protić, Aleksandar Flaker i drugi

Udruženje Perilo Zabrežje postaviće na Portal Zabrežje u danu stogodišnjeg jubileja kopiju scenarija predstave Oni će doći i kopiju prepiske iz desetogodišnjeg dnevnika grupe, Almanaha (1922-1932). Almanah sadrži pored prepiske i kolaže, manifest, nacrte scenarija, simultanu poeziju, reprodukcije slika i čuvaju se u Kolekciji Marinko Sudac u Zagrebu.

Izložba “Stogodišnjica Zenitističkog pozorišta A.K. Treveler” i prateći programi, po najavi organizatora, imaju za cilj obeležavanje jubileja i edukaciju o protagonistima avangarde i njihovim aktivnostima između dva svetska rata. Izložba je ekskluzivna zbog premijernog predstavljanja pojedinih materijala i prilika za publiku, umetnike i teoretičare koji se inspirišu Zenitom da steknu detaljniji uvid u lik i delo, prvenstveno Josipa Sajsla, ali i ostalih Trevelera. Uz dokumentarni film, fotografije, i uvid u arhitektonsko i urbanističko delo Somborskog i Sajsla, izložba ima takođe za cilj i da ustanovi vezu između avangardne umetnosti i idejnih urbanističkih nacrta za gradove bivše Jugoslavije poput Beograda, Podgorice, Zagreba, Novog Sada, Nikšića, delova Sarajeva, Luke Bar, Šibenika, Zadra, Travnika, Bugojna itd.

Izložba traje do 25. decembra 2022. godine.

Izložbu i izdavanje kataloga finansijski su podržali Hooloovoo DOO, Igor Vasiljević, Luka i Branka Obradović.

Ko su Treveleri? (iz kataloga izložbe, autora Milana Katića)

Asocijaciju A.K. Treveler (Akademski klub Traveller) osnovalo je 1922. god. više mladića i jedna devojka
iz dobrostojećih porodica u Zagrebu, u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Članovi asocijacije bili
su: Čedomil Plavšić zvani Dečko (predsednik, Sarajevo, 1902 – Opatija, 1987), njegov mlađi brat Dušan Plavšić zvani Braco (Sarajevo, 1904 – Opatija, 1976), Josip Sajsl (Josip Seissel) alias Josif Jo Klek (Krapina, 1904 – Zagreb, 1987), Miloš Somborski (Zagreb, 1902 – Sarajevo, 1983), Miha Šen (Miha Schön, Zagreb, 1904 – Sušak, 1930), Zvonimir Megler (Sarajevo, 1904 – Zagreb, 1971), Vlado Pilar (Zagreb, 1904 – 1928), Radeta Stanković (Beč, 1905 – Beograd, 1996), Dragutin Herjanić i Višnja Kranjčević (Sarajevo, 1904 – Zagreb, 1983). Bili su aktivni u jugoslovenskom umetničkom prostoru, koji je istoričar umetnosti
Jerko Denegri definisao kao „geografski, politički i kulturni prostor, u okviru kojeg se odvijao policentrični
umetnički život više nacionalnih sredina”. Umetnička grupa A.K. Treveler pripada korpusu istorijskih avangardi. Većina stručnjaka njihove pozorišne eksperimente kvalifikuje kao anticipaciju performansa u jugoslovenskoj sredini, a karakter njihovih aktivnosti i dela, kao zenitistički i nadrealistički. Bili su mladi buntovnici skloni inovacijama u pozorištu i vizuelnoj umetnosti. Ispoljavali su afinitet prema modernim i avangardnim umetničkim tendencijama u umetnosti i slušali su džez. Tokom desetogodišnjeg postojanja vodili su dnevnik grupe u formi Almanaha, koji sadrži manifest, kolaže, fotokolaže, korespondenciju, poeziju, reprodukcije umetničkih dela i fotografije (čuva se u Kolekciji Marinko Sudac u Zagrebu). Godine 1922. Treveleri su u zagrebačkoj Realnoj gimnaziji izveli nekonvencionalnu pozorišnu predstavu Oni će doći. Njihov nastup zabeležen je u nepotpisanom članku, objavljenom u avangardnom časopisu Zenit (br. 24, 1923), u kojem su nazvani „mladi zenitisti”. Ovu „internacionalnu reviju za umetnost i kulturu” pokrenuo je i uređivao u Zagrebu i Beogradu (ukupno 43 broja, 1921–1926) Ljubomir Micić (Sošice kod Jastrebarskog, u Hrvatskoj, 1895 – Kačarevo kod Pančeva, u Srbiji, 1971), književnik, publicista, aktivista avangarde i ideolog zenitizma – prvog izvorno jugoslovenskog avangardnog pokreta. Pretpostavlja se da je Micić bio autor pomenutog članka i objave o postojanju Zenitističkog pozorišta.

Zašto se proslava Stogodišnjice Zenitističkog pozorišta održava na Evropkoj prestonici kulture u Novom Sadu (iz Uvoda kataloga izložbe, autora Milana Katića)?

Izbor Evropske prestonice kulture – Novi Sad 2022 i arhitektonski restaurirane Kulturne Stanice Svilara za lokaciju izložbe “Stogodišnjica Zenitističkog pozorišta A.K. Treveler”, nametnuo se zbog sadržaja manifestacije otvaranja, monumentalne predstave Zeniteum::2022, slovenačkog i svetskog umetnika Dragana Živadinova. Predstava Zeniteum::2022 realizovana je na četrdeset metara visokoj scenografiji, montiranoj na jednu od najznačajnijih građevina jugoslovenske moderne, zgradu Banovine arhitekte Dragiše Brašovana. Predstavom su promovisani „nova nauka i umetnost, čiji su protagonisti matematičari Mileva Marić-Ajnštajn i Milutin Milanković”, vertikala duha, pogled usmeren ka „zenitu” i put od konstruktivizma do Živadinovljeve postgravitacione umetnosti, kao novovekovne emanacije bestežinske bespredmetnosti u želji za osvajanjem novog horizonta duha i kosmosa.
Mnogobrojne su veze između predstave Zeniteum::2022 i mladih zenitista Trevelera. U Narodnom muzeju Srbije čuvaju se dve Sajslove slike, nacrti hramova zenitističke umetnosti i filozofije Zeniteum I (1924) i Zeniteum II (1924). U Muzeju suvremene umjetnosti u Zagrebu čuva se Sajslova slika PAFAMA (1922), koja je u Jugoslaviji, a po mnogima i šire, jedinstven primer bestežinske apstraktne umetnosti – preteča postgravitacione umetnosti Dragana Živadinova. U Kolekciji Perilo čuva se nasleđe doktora hemije Svetozara Varićaka, koji je tokom studija stanovao kod Mileve i Alberta Ajnštajna u Cirihu. Svetozarov otac, matematičar Vladimir Varićak uspostavio je naučnu saradnju sa Ajnštajnima na temi neeuklidske matematike i teorije relativiteta i sa njima se sprijateljio. Milutin Milanković je izjavio za Vladimira Varićaka da mu je, kao profesor matematike i mentor pružio presudni podstrek da izabere naučni put. Svetozar Varićak je kasnije napisao knjigu Počela fotografije (1917), koju je Treveler Miloš Somborski, fotograf asocijacije, koristio za sticanje znanja o fotografiji.
Publikacija i izložba realizovane su sa ciljem da prikažu veze predstave Oni će doći, zenitizma i razvoja jugoslovenskog urbanizma sa članovima A.K. Treveler, arhitektama Sajslom i Somborskim. Takođe, cilj je da se pruži teorijski osvrt na opravdan osnov i razlog za glavnu temu manifestacije otvaranja Zeniteuma::2022 – avangardni pokret zenit. Otvaranje manifestacije Evropska prestonica kulture – Novi Sad 2022 je, čini se, u širem javnom diskursu ostalo neshvaćeno na sličan način na koji zenitisti nisu shvaćeni u svoje vreme, stoga izložba i publikacija imaju edukativni koncept postavke i kataloga.
Umetnička, arhitektonska i urbanistička dela Trevelera nedovoljno su poznata, između ostalog i zato što su rasuta širom bivše Jugoslavije, te je evropski okvir manifestacije, objedinjujući plašt ispod kojeg će se predstaviti segment zajedničkog materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa Zagreba, Sarajeva, Podgorice, Dubrovnika, Obrenovca, Beograda i mnogih drugih gradova.