Na predstojećem četvrtom Munzik festivalu u Zemunu na Gardošu, u organizaciji Kancelarije za mlade GO Zemun i agencije Mousai Art nastupiće multimedijalni umetnik Saša Baša (Aleksandar Branković) sa pratećim bendom u petak 23. juna od 19.30h. Biće to prvi koncert festivala i nastup uživo Saše Baše na kojem će predstaviti dugo očekivani album Trizofrenija.

Sa pomenutog albuma je do sada objavljeno 6 pesama koje su pratili spotovi, prilična pažnja rokenrol medija i interesantna prateća priča o tri različita alter-ega Saše Baše. Prvog dana na Munziku nastupiće i Stereo banana iz Niša, Amanzaman iz Svilajnca, The Trigger iz Beograda. Ulaz na festival, koji otvara leto u Beogradu, je besplatan.

Saša Baša je široj rokenrol javnosti poznat iz perioda kada je bio frontmen i jedan od autora u sastavu Aleja velikana – benda koji je pobedio na Zaječarskoj gitarijadi 2018. Iste godine Saša Baša je bio muzički urednik zabreškog dela Festivala Oslobađanje, na kojem je sa svojim bendom nastupio. Od Aleje velikana mnogi su očekivali dosta. No kao i čitavom nizu drugih omladinskih bendova pritisak nagle slave prouzrokovao je razmimoilaženja i raspad benda.

Neosporno je da je pažnja publike na nastupima Aleje velikana najviše bila usmerena na harizmu i teatralne nastupe upravo pevača Saše Baše. Zato publika s pravom očekuje nastavak kreativnosti i novi šou u petak na Gardošu. Zanimljivi Obrenovčan uložio je prilično energije i vremena u realizaciju spotova i pesama, ali živi nastup je ono što, sigurni smo, Saša Baša nestrpljivo čeka, jer tek u nastupima uživo on daje svoj maksimum.

Sve navedeno je bilo inspirativno za Portal Zabrežje da razgovara sa Aleksandrom Brankovićem, i da se najavi koncert Saše Baše i benda:

Zabrežje: Bašo zašto si izabrao Munzik za predstavljanje albuma Trizofrenija i start nove etape tvoje karijere?

Saša Baša: Pre svega pozdrav svim čitaocima i tebi Milane što si pokazao zainteresovanost za ovo što radim. Poziv za gostovanje na festivalu došao je od sjajnog autora, pevača i svirača Danila Marinkovića koji predvodi bend AmanZaman. Aleja Velikana je svirala na Munzik Festivalu 2019. godine i od tada naš rad je Danilo pratio, pa je nakon raspada benda pratio i ono što sam počeo da radim solo. Poziv sam dočekao oduševljeno jer su uslovi koje pruža Munzik festival idealni za ono što planiram da radim kada je u pitanju uživo nastup.

Zabrežje: Prošlo je više godina od raspada Aleje velikana. Kako sada vidiš taj period svog života – nagli fenomenalni uspeh i brzi raspad benda? Može li kratki rezime i možda savet za neke druge mlade kojima se desi sličan uspeh? Da li planiraš da izvodiš pesme Aleje velikana?

Saša Baša: Ja sada na taj period života gledam kao na naravoučenije. Bili smo klinci, nosila nas je vrela mladalačka energija, a onda se desilo kreativno i ideološko razmimoilaženje, što je sasvim normalno kada je čovek u procesu sazrevanja. Članovi su se stalno menjali pa se tako menjao i zvuk benda, a ja sam osećao da želim da stvorim svoj zvuk (tri zvuka) i sviram (pevam) pesme koje jako dugo stoje u sveskama i što pre objavim sve što je spremno za objavljivanje. Savet za mlade je da što pre shvate šta žele u životu i muzici pa tek onda da krenu da prave konkretne poteze jer će u suprotnom dobiti životno iskustvo, ali i ožiljke. Zato, pamet u glavu i ne verujte pohvalama. Iskreno, toliko je novih pesama da ja više uopšte i ne razmišljam ni o Alejinim pesmama ni o Aleji.

Zabrežje: Možeš li da predstaviš sadašnji bend i opišeš uloge – ko je koliko doprineo u realizaciji pesama?

Saša Baša: Sadašnji bend je sjajan. Pre svega su tu sjajni ljudi. Tu je naravno Lazar Pantelić, moj brat, kum, pobratim i najbolji drug, neraskidivi deo onoga što radim, čovek sa kojim telepatski komuniciram kroz muziku već deset godina. Obrenovčani dobro znaju ko je ta romantična duša. Sa njim sam radio sve pesme i ubuduće ću ih raditi. Tu je dobrodušni Miša Stanković na basu, virtuoz Laza Dimitrijević na električnoj gitari, sjajna pijanistkinja Kaća Davinić na klavijaturi i gvozdeni temelj benda Aleksa Lazić na bubnjevima. Sve u svemu, probao sam da radim solo pesme sa mnogim muzičarima, ali tek sada mogu da kažem da imamo “dream team”.

Zabrežje: Možeš li da pojasniš i opišeš tri alter-ega koji su predstavljeni u prvih šest pesama sa Trizofrenije? Ko je finansirao snimanje albuma i izradu spotova?

Saša Baša: Prvi alter-ego je potpuno emotivno, introvertno biće koje piše pesme koje su u direktnom dodiru sa njegovom porodicom. On je nežan, oseća ogroman bol zbog sveta koji ga okružuje i cele nesreće koja zatiče njegovu porodicu. On je naravno iskrojen kroz romantizovanu verziju mene samog. Kopao sam duboko po svojoj istoriji, porodici, genetici, naslednim navikama, crpio inspiraciju iz svake situacije koja je zadesila moje bližnje i od toga stvarao (nadam se) nešto lepo. Prvi alter-ego ima uticaj Nika Kejva, Toma Vejtsa, Boba Dilana, Džonija Keša, Kralja Čačka i Balaševića, naravno. Drugi alter-ego je veseli alter-ego, sve ono što prvi nije. On svoju emotivnu stranu skriva iza šarenih boja i latino ritmova ali se kroz tekstove ipak nazire bol koji on skriva. Ekstrovertan je, drugačije se ponaša i kreće od prvog, drugačije se oblači. On se šali sa svim i svačim, ali i ozbiljno upozorava na stanje u društvu, na celokupnu društvenu (ne)svest i dijapazon njegovih tema je jako širok jer su njegova interesovanja neograničena. Treći alter-ego temelje nalazi u hip hopu koji svira bend. On je besan, gnevan, stalno je pod stresom i želi da postavlja pitanja. Najbuntovnij je i najnezreliji. Sve u svemu konfliktna je ličnost, nešto što sam ja, možda, bio nekada. On voli funk, voli brze ritmove, voli hip hop, mrzi foliranje, proziva sve koji to zaslužuju i uvek je spreman na odgovor i reakciju. Inspiraciju za stvaranje tog lika pronašao sam u knjizi i filmu Paklena Pomorandža, filmu Trainspotting. Istinski sajber panker koji mrzi sve što vole mladi.

Što se tiče finansija ja sam glavni i odgovorni. Sve sâm finansiram iz sopstvenog džepa. Na svu sreću sam radoholičar, pa radim 17 poslova istovremeno i mogu da finansiram sve što zamislim. I pored svega toga imam prostora da se bavim muzikom, režijom i pisanjem.

Zabrežje: Znam da jedva čekaš da staneš na binu u Zemunu i da o tome sada misliš, ali bih te zamolio da nam predstaviš svoje dalje planove?

Saša Baša: Da, mislim i uzbuđen sam što ću konačno nakon četiri godine nastaviti tamo gde sam stao. Trenutno snimamo poslednje tri pesme sa prvog albuma  “Izgubljen Grad”, “Znaj da nisi sam” i “Elektroljubav” i odmah nakon toga krećemo da snimamo drugi album koji je muzički i tekstualno gotov ali će rad na aranžmanima sa vrsnim majstorom svog zanata Aleksom Stankovićem tek uslediti i to je nešto čemu se, uz uživo svirke, najviše radujem.

Zabrežje: Ostale Obrenovčane sa kojima sam razgovarao pred njihove nastupe, pitao sam koliko su ih podržale lokalne opštinske vlasti i da li si pokušavao tu komunikaciju? Navodio sam primer pančevačke scene i pogotovo priču o bendu Buč kesidi, koji je skoro napunio Šalatu u Zagrebu.

Saša Baša: Iskreno, nisam o takvoj podršci ni razmišljao, ne očekujem ni od koga ništa osim od sebe samog. Ljudi koji zaista mogu da pomognu su retko zainteresovani za ovako nešto. Znaju oni da ti kao nešto radiš, ali nikad ne znaju koliko je zaista velika žrtva svih nas koji pokušavamo da pravimo nešto što liči na kulturu u moru nekulture i neukusa. Ne znaju koliko ti žrtvuješ sopstveni život, zdravlje i vreme da bi ostavio nešto svom gradu i svom narodu. Ja ne očekujem da to neko prepozna, a pomalo se i plašim da se ne uprljam. Pritom ne mislim samo na lokalce, već i na produkcijske kuće, izdavače, uticajne ljude. Ukoliko postoji težnja za podrškom, dobrodošla je. Neću odbiti nikoga ako su namere časne i poštene. Ako neko želi da pomogne, a pritom ne uslovljava i ne traži da izađem iz sopstvenih moralnih okvira, dobrodošao je i pružiću mu ruku.

Razgovor za Portal Zabrežje vodio Milan Katić.