U Ustanovi kulture Parobrod u Beogradu, 17. novembra 2023. otvorena je izložba Zenitističko pozorište Akademskog kluba Treveler, autora Milana Katića, u organizaciji Udruženja Perilo Zabrežje. Osim autora, na otvaranju su govorili: recenzent kataloga izložbe – prof. dr Jerko Denegri i prof. dr Irina Subotić, koja je otvorila izložbu. Kao prateći program održan je koncert Човек umetnost – free jazz соло пиано, Vladana Veljkovića i potom prikazan dokumentarni film Nova umetnost dvadesetih godina: zenitizam, dadaizam, konstruktivizam (1983, RTS), režisera Dragomira Zupanca i urednice Dunje Blažević. 

Prilikom otvaranja izložbe najavljeno je ponovno emitovanje dokumentarnog filma, ovaj put u sali Dragan Gaga Nikolić, za 27. novembar od 17 č. (ponedeljak). Ulaz je slobodan. U filmu govore jugoslovenski protagonisti avangarde: Mihailo Petrov, Josip Sajsel, August Černigoj, Eduard Stepančić, Oto Bihalji i istoričari umetnosti Irina Subotić, Jerko Denegri, Miodrag Protić, Zoran Markuš, Aleksandar Flaker i drugi. Nakon prikazivanja filma biće održano autorsko vođenje kroz izložbu i predstavljanje pratećeg kataloga – publikacije Zenitističko pozorište Akademskog kluba Treveler u izdanju Udruženja Perilo Zabrežje (2022).

Izložba se organizuje povodom jubileja stogodišnjice predstave Oni će doći, koju je 8 članova umetničke avangardne asocijacije Akademski klub Treveler izvelo u Realnoj Gimnaziji u Zagrebu (sada Muzej Mimara) i njihovog potonjeg preseljenja i umetničkog delovanja u Beogradu. Treveleri su bili skloni inovacijama u pozorišnoj i vizuelnoj umetnosti, u vreme kada su na njih uticale istorijske avangarde konstruktivizam, dadaizam, futurizam i najviše zenitizam, uglavnom preko časopisa. Oni će doći je prva i jedina odigrana predstava Zenitističkog pozorišta. Realizovana je kao pozorišna manifestacija zenitizma – jedinog izvorno-jugoslovenskog avangardnog pokreta, koji nosi ime po Zenitu – časopisu urednika, pesnika i ideologa zenitizma, Ljubomira Micića (izdavan u Zagrebu i Beogradu, 1921 – 1926). Micić je Trevelere nazvao mladim zenitistima.

Na otvaranju Katić se najpre zahvalio Narodnom muzeju Srbije na dozvoli da se reprodukuju slike Josipa Sajsela (umetnički najaktivniji član Trevelera, koji je i najprominentniji slikar druge, beogradske faze zenitizma) i RTS-u na restauraciji dokumentarnog flma. Katić je objasnio da je izložba fizički podeljena u tri celine. U klavir holu su materijali vezani za porodično okruženje, početak saradnje Trevelera sa Zenitom i fotografije u vezi sa socijalnim statusom članova. U levom kabinetu autor je predstavio fotografije Miloša Somborskog (Treveler zadužen za fotografiju koji je rodom iz Srbije), njegove fotografske eksperimente, zatim slike Josipa Sajsela iz perioda konstruktivističke orijentacije – njegove PAFAMA radove, kao i one oslikane po motivima aktivnosti Trevelera, zatim deo dnevnika Almanaha (1922-1932) sa umetničkim manifestom, prepiskom, simultanom poezijom, nacrtom neizvedenog nadrealističkog scenarija i materijale iz Zenitističke predstave. U desnom kabinetu autor je predstavio deo posvećen Trevelerima arhitektama – urbanistima Milošu Somborskom i Josipu Sajselu. Publika može videti: reprodukcije slika Sajsela sa arhitektonskom tematikom, kao i deo posvećen arhitekturi i urbanizmu Miloša Somborskog. Predstavljen je plan GUP-a Beograda iz 1950, autora Miloša Somborskog sa pratećom fotografskom dokumentacijom i nagradama. Katić je pomenuo kako je Sajsel rekao da mu njegove PAFAMA slike deluju kao da su između “slikarstva i urbanizma, negde na tom brisanom prostoru” i da su Treveleri urbanisti Sajsel i Somborski na zenitističkoj predstavi mahali velikim obojenim zgradama od kartona zamišljajući buduće gradove, koje su potom kao urbanisti uređivali širom posleratne Jugoslavije.

Profesor Denegri je između ostalog rekao: “Nakon svih ovih zbivanja u jugoslovenskom umetničkom prostoru prve polovine dvadesetog veka koje je istorija naše umetnosti obradila, otkriće istorijskih avangardi: zenitizma koji je bio vezan i za Zagreb i Beograd, dade, dada tanka, beogradskog nadrealizma, slovenačkog konstruktivizma, veoma je obogatilo i usložilo naše istorijsko nasleđe koje je bilo glavninom definisano i određeno poglavljem istorijskog poratnog modernizma. Tako da je priča o zenitu najuzbudlivija koja se može zamisliti.”

Profesor Denegri je zatim rekao: “Priča o Travelerima je jedna od epizoda poglavlja zenitizma. Zanimljiva je što je potekla od grupe mladih 1922. god. Cela ta atmosfera oko Zenita i Micića oko nekih drugih ideja tog vremena stvorila je u njima jednu takvu energiju i takvu umetničku strast, koju su oni izrazili u tadašnjim svojim tvorevinama. Te tvorevine se danas smatraju najavama umetnosti sa one strane umetničkog objekta, performansa, akcija u prostoru itd. Tako da je ispalo da ovi fenomeni koji su nekada tavorili na marginama umetničke istorije svojih sredina, danas su centralne teme, naročito ako imate međunarodne koordinate i ako se umetnost prati preko inovatorskih procesa.“

Profesorka Subotić je u svom govoru opisala težak život i progon Ljubomira Micića – dva njegova preseljenja, najpre 1923. iz Zagreba u Beograd, a potom 1926. iz Beograda u Pariz, povratak nakon desetogodišnjeg izgnanstva, kao i način na koji je njegova vredna kolekcija koju je formirao u korespondenciji sa velikanima avangardne umetnosti, sa sve prepiskom, dokumentacijom i bibliotekom, podeljena između Narodnog muzeja Srbije i Narodne biblioteke Srbije. Od tog vremena počinje istraživanje fenomena zenitizma na osnovu dokumentacije i građe. Rekla je da se mislilo pogrešno da Micić nema naslednike nakon što je umro 1971.

Profesorka Subotić je rekla: “I zato je svaki novi trenutak otkrivanja materijala vezanog za zenitizam vrlo važan. Kolekcija „Perilo“ Milana Katića je dragocena i divna. Bila je mrtvo slovo na papiru dok nije došla u ruke profesora matematike Milana Katića, koji je istražio zaostavštinu svoje porodice. Zahvaljujući rodbinskim vezama sa zenitistom Milošem Somborskim sada se ti materijali mogu videti prvi put. Kolekcija je intimna i istraživačka. Milan joj se posvetio na najlepši način, ušao je u pore zenitizma – sve mu je jasno, pročitao je, ostvario je neophodne kontakte i od kolekcije napravio celinu, kojom je obogatio kulturno nasleđe Zabrežja i Obrenovca. Ja njegovo desetogodišnje istraživanje smatram velikim podvigom i stimulansom za sve nas koji imamo bake i deke da se njihove stvari pretraže i pogledaju. Može se tu pronaći neko blago ili neki mali trenutak koji još nije dovoljno poznat – može to da bude fotografija, mapa, knjižica … kojom ćemo obogatiti našu istoriju.