НАПОМЕНА: Чланак је првобитно издат у бр. 2564 “Таковских новина” и објављује се на Порталу “Забрежје” уз дозволу аутора Љ. Јовановнића у потпуном и оригиналном облику.

За промоцију, како се видело те вечери, владало је прилично овелико интересовање. Могло би се рећи да је „тражена и карта више“. Јер, сва седишта у пространој сали библиотеке била су попуњена од врха до дна. Било је, међутим, и повећи број оних који су стајали, за које би се мирне душе могло рећи да припадају онима који су „набавили карту више“. Иначе, треба нагласити да је улаз био слободан. Књига „Обреновачка чаршија“ ауторке Иване Јаношевић и на први поглед врло је прихватљива, чак и симпатична својим форматом и обимом, насловном корицом и фотографијом на њој, која без речи врло јасно говори о чему се ради.

У уводном делу књиге Ивана објашњава појам „културно наслеђе“ врло јасно, и говори о томе како тај појам дефинише поменути закон. У првом поглављу, које је и наслов књиге, Јаношевићева објашњава порекло речи „чаршија“, затим приповеда о настанку и историјату Обреновачке чаршије, потом следи обрада споменичких објеката у поменутој чаршији, долазе потом на ред стилске одлике архитектуре Обре новачке чаршије, логично затим поглавље о мерама за – штите културних добара.

Од половине књиге почиње поглавље Споменици културе у Обреновачкој чаршији где се прво говори о Часном дому породице Михаиловић, где ауторка доста детаљно приповеда о историјату дома, наставља са описом зграде и њених архитектонских карактеристика и на крају говори о Часном дому у 20 веку, где у претпоследњем пасусу каже: Због свог ванредног зна чаја, као историјског наслеђа Обреновца, Часни дом захтева редовно и адекватно текуће одржавање чиме би њихове вредности остале очуване. Други споменик културе у Обреновачкој чаршији је Стара варошка кућа о којој се текст овако завршава: Иако је њен некадашњи изглед у потпуности изгубљен, значајно је документовање и описивање изворног изгледа овог вредног архитектонског здања на основу постојећих извора, због указивања на погубне последице несавесног односа власника према културном добру и значаја очувања вредности завичајног непокретног наслеђа.

Трећи споменик културе Обреновачке чаршије о којем Ивана Јаношевић приповеда је црква Светог духа у Обреновцу где је на преко двадесет страница књиге написано све од А до Ш и све оно што треба да стоји о једној богомољи, бурне и богате прошлости, на једном оваквом месту.

Четврти споменик културе Обреновачке чаршије у поменутој књизи је родна кућа народног хероја Владе Аксентијевића, који је то место, свакако, заслужио својим животом, а потом и смрћу са само својих 26 година.

Као пети споменик културе Обреновца, а свакако и његове чаршије, је градски трг који једини и прави сведок стварања и развијања ове „касабе“ до модерног града данашњег времена. На крају ове вредне, значајне, скоро сасвим живе књиге на 190 и плус пет страница, на лазе се и две врло похвалне рецензије. Прва је из пера проф. др Владимира Кривоше јева, Вишег научног сарадника, музејског саветника, а друга од Ане Сибиновић, дипломираног етнолога, вишег конзерватора За вода за заштиту споменика културе града Београда.

Ивана Јаношевић основне и мастер студије библиотекарства и информатике завршила је на Филолошком факултету у Београду. Има звање дипломиране библиотекарке саветнице. Ради као библиотекарка Завичајног одељења Библиотеке “Влада Аксентијевић” у Обреновцу у којој је била и дугогодишња управница.

– Обреновац и Горњи Милановац повезује династија Обреновића а од скора и ауто-пут. Све што људе може да повеже, преплете, споји, вредно је похвале. Ето, и књига нас веже. Драго ми је што су најугледније новине Горњег Милановца па,слободно се може рећи и Западне Србије, поклониле пажњу овом мом скромном делу – рекла је за „Таковске” Ивана Јаношевић.