Леонардо Да Винчи је ренесансни италијански уметник, математичар, проналазач и филозоф, којег многи сматрају за највећег генија икада. Милена Недељковић, мастер историје уметности, написала је 2015. године рад за изложбу полиедара Леонарда Да Винчија. Полиедре је физички реализовао Недељко Аџић, српски уметник и дизајнер. Изложба је одржана на “Забрешком граду-музеју на отвореном” (линк) у партнерском односу фестивала “Ослобађање 2015” (линк) чији је Милена била уметнички уредник и музеја Леонардиано из Италије (линк). Полиедри су коришћени као сценографија на авангардном перформансу ( видео).

Другог дана фестивала, изложба је постављена на “Забрешком граду-музеју на отвореном”.

Обреновац је био излепљен плакатом са ликом Леонарда Да Винчија и Николе Тесле (доле). Рад о Николи Тесли(линк) и о томе како га је анализирао Љубомир Мицић, творац авангардног покрета Зенит, написала је историчарка уметности Валентина Бакић.

Рад Милене Недeљковић објављујемо у целости:

Леонардови полиедри

На раскршћу када се гаси средњовековни дух а оживљава античка љубав према човеку, рађа се Ренесанса. Поред многобројних сликара попут: Микеланђела, Рафаела, Тицијана, Ботичелија, Албертија и још много других који су оставили за собом траг о лепом користећи античке идеале као узоре, живи и рад Леонарда да Винчија. Поред Мона Лизе, Тајне вечере и Јована Крститеља који су део најзначајније светске баштине, не сме се изоставити Леонардова љубав према архитектури и знању  о пропорцијама.

Ако се прате списи који чувају идеју његовог стварања, уочава се да је Леонардо изучавао: анатомију, аеронаутику, ботанику и механику, картографију и хидраулику, акустику и производњу оружја, урбанизам и оптику.

На Леонардово изучавање људског тела и пропориција утиче и Вирувијева књига О архитектури. Витрувијев човек је назив Леонардовог  цртежа који је употпуњен белешкама из  1492.године.  На цртежу је верно приказан наг човек у две разложене позиције, са подигнутим рукама и ногама истовремено уписаним у круг и квадрат. Цртеж представља темељ Леонардових покушаја да прикаже повезаност човека и природе. Изучавње је имало космолошки (кореспонденција између човека и свемира) али и артистички значај (правилна презентација људскиг тела и стварање архитектуре која се темељи на пропорцијама истог). Поједини научници сматрају да Леонардо цртежом сиболично приказује материјалну егзистенцију квадратом а духовну егзистенцију кругом.

Приликом осликавања Тајне вечере за цркву Санта Марија дела Грације 1496/7 у Милану, он упознаје Луку Пачолија који је иначе био фрањевачки монах, и са којим се Леонардова сарадња наставља наредних десет година. Лука је Леонарда подучавао математици. Њихова сарадња кулминира оснивањем три рукописне верзије Пачолијевог списа De divina proportione- О Божанској пропорцији с краја 15.века.

За ову књигу Леонардо ствара цртеже који илуструју златни пресек, пропорције и моделе полиедара о којима су писали бројни антички филозофи и математичари попут Платона, Еуклида и Аристотела.

И данас као и у периоду Ренесансе, полиедри као геометријска тела заустављају дах јер представљају тела изузетне лепоте.

Додекаедар се такође доживљава као представа универзума због своје величине. Осим што Леонардо креира изузетна архитектонска остварења на темељима математике, он дизајнира и слова абецеде-иницијале које користи. Многима је познато „М“ које се користи као лого Метрополитен музеја у Њујорку.

У 16. веку штиво „О Божанској пропорцији“ постаје неизоставно за математичаре. Лука Пачоли у Венецији пише: „……..да је у граду Милану полиедре направио узвишени сликар, архитекта, музичар и универзални геније, Фирентинац,  Леонардо да Винчи “.

Леонардови и Лукини полиедри

Цртежи се данас налазе у библиотеци Амброзијана у Милану

Изложени полиедри су радови српског дизајнера Недељка Аџића, који живи и ради у Италији, који је у сарадњи са професором Вецозијем направио око 40 полиедара према оригиналним нацртима из књиге о Божанској пропорцији Леонарда да Винчија.