Директорка Народног музеја у Београду Бојана Борић-Брешковић и помоћница министра културе за област културног наслеђа Данијела Ванушић отвориле су изложбу “Зенитистима целога света” у фоајеу Народног музеја у Београду 28.12.2021. Изложбом се, како су нагласиле, обележава јубилеј стогодишњице издавања првог броја часописа Зенит (1921, Загреб – 1926, Београд).

У поздравним говорима најављено је представљање изабраних 90 дела из заоставштине покретача часописа и главног идеолога авангардног покрета Зенитизма Љубомира Мицића (1895, Јастребарско у Хрватској – 1971, Качарево код Панчева у Србији), која броји укупно 385 дела у фундусу Народног музеја. Ауторка поставке је кустоскиња Гордана Станишић.

Љубомир Мицић био је песник, писац, преводилац, револуционар, колекционар и промотер авангарде, чувен и особен по бескомпромисним ставовима, критикама културних политика и посебно по својим идејама “балканизације Европе” и “барбарогенија”. Љубомир Мицић је написао у периоду након изгнанства (напушта Краљевину СХС због најаве хапшења поводом левичарског текста у последњем 43. броју 1926.) седам прозних дела од којих је до сада преведен са француског роман “Барбарогеније децивилизатор”. Тај роман садржи аутобиографске скице.

У свом раду остварио је, како су директорка и помоћница министра нагласиле, успешну и плодну сарадњу са тридесет уметника чија су дела представљена на изложби. Публика може погледати радове уметника са подручја Југославије – Михаила Петрова, Јосипа Сајсла (у Зениту Јосиф Јо Клек), Аугуста Чернигоја итд, од страних уметника у Колекцији и на изложби заступљени су Александар Архипенко, Василиј Кандински, Јозеф Петерс, Ласло Мохољ Нађ, Марк Шагал, Лазар Ел Лисицки, Луј Лозовик и други .

Експонати су постављени на четири зида изложбене просторије на другом спрату Народног музеја, на средишним изложбеним пано-зидовима и у више витрина у којима су истакнути бројеви Зенит часописа, документација, фотографије. На изложби је сам Мицић представљен увећаним фотографијама и дизајнерским решењима у конструктивистичко-зенитистичком духу. Један од средишних зидова у потпуности је посвећен Јо Клековим делима, док се дела Михаила Петрова из више фаза налазе у одвојеним деловима поставке. На изложби доминира скулптослика А. Архипенка “Две жене”, једно од вреднијих дела из фундуса Народног музеја. За “Две жене” се претпоставља да је поклон Љубомиру Мицићу од аутора.

Посебна витрина посвећена је сећању на изложбу Зенит колекције ауторки др Ирине Суботић и Видосаве Голубовић одржаној 1983. године у Народном музеју у Београду.

Године 2021. издат је зборник радова “Сто година часописа Зенит 1921-1926-2021” у Београду у издању Галерије “Рима” из Крагујевца и Института за књижевност и уметност у Београду који су уредили др Ирина Суботић и др Бојан Јовић, као три године припремани научни рад на преко седамсто страна.