У оквиру манифестације Дани европске баштине 2017, која је обележена изложбом “Михаило 1077-1867-1944” о три Михаила у КЦ”Перило”, истакнут рад је написао историчар Иван Вукосављевић. Рад је о првом српском краљу Михаилу Војиславићу који је крунисан 1077. године.

Манифестацијом на Забрежју, обележено  је 150 година од враћања кључева српских градова кнез Михаилу Обреновићу од стране Турака, што је и био повод за тему изложбе. Враћање кључева је и разлог због којег се Перило виолина, као део “Перило збирке” ове године свирала на манифестацији прославе Дана европске баштине , управо на месту где је написано прво дипломатско писмо у новијој историји Србије. Након наступа КУД”Драган Марковић” концерт је одржала виолинисткиња Јелена Фунтек. Почео је традиционално песмом “Што се боре мисли моје”, за коју је текст написао кнез Михаило.

Рад Ивана Вукосављевића је изложен на зиду у оквиру поставке, а овде га преносимо у целости, уз још једну захвалност аутору :

У сам освит српске државности, једна мала и поносна српска кнежевина,заједно са својим владарем Михаилом Војиславићем, дрзнула се да оружје окрене према,тада још увек моћној Византији.У тој борби стекла је моћ, поштовање и краљевску круну, прву за српски род.

Син кнеза Стефана Војислава, господара Дукље, Михаило је још као млад показао државничке и ратничке способности, изашавши као победник у борби око престола, после смрти свога оца. Чврстом руком,вештим потезима и уз помоћ таста, византијског цара, Михаило је за кратко време ојачао Дукљу и загосподарио суседним областима, Травунијом и Захумљем,а његова се рука протегла чак до, ратовима и династичким борбама ослабљене Рашке на истоку.Није ни чудо што му се 1072. год. обратио Ђорђе Војтех, вођа устанка против Византије,са молбом да му пошаље свога сина Бодина,да буде цар и господар балканских Словена. Та би се намера свакако остварила, јер је дукљанска војска под Бодином освојила велики део царских поседа на Балкану, да не беше издаје Михаиловог војсковође Лонгивардопула,по пореклу Грка, у одлучној бици код Пауна на Косову.

Овај пораз није зауставио Михаила, који је већ  1077. Год. од Византије отео Дубровник и охрабрен тим успехом затражио краљевску круну од Папе, коју је већ идуће године и добио. Као први српски краљ, стекао је још већи углед и моћ у српском свету.Нажалост, није доживео да види још једну своју велику жељу остварену – самосталност Дукљанске архиепископије, која је дошла тек после његове смрти.Остаће упамћен као велики српски владар а његово завештање носиће његов син,Краљ Бодин.

« ‹ of 2 › »