На данашњи дан, 1804. године, српски народ је пружио организован отпор у циљу ослобођења од турских дахија. Након Сече кнезова , угледни Срби тог времена окупили су се у селу Орашцу и донели одлуку о подизању Првог српског устанка, а на место вожда постављен је Карађорђе Петровић.Са састанка у Орашцу је Прота Матеја Ненадовић потом дошао на Забрежје и чувеним првим посткосовским дипломатским писмима јавио Европи да су се Срби дигли на устанак. И сам Карађорђе је провео доста времена као фрајкор на Забрежју пред дизање Првог устанка.

Како због похода на слободу, тако и због економског и културног напретка Срба у то доба, овај датум представља рађање модерне српске државе, а био је и увод у Други српски устанак, којим је издејствована аутономија Срба у оквиру Османског царства. Идеју да не напусти Србију, већ да остане и избори се за њену државност и слободу, Милош Обреновић је добио на Забрежју током разговора са Јаковом Ненадовићем на савској обали 1813. године. Било је то кад је био сломљен Први српски устанак и када су све вође Првог устанка напуштале Србију. Сви сем Милоша, по којем је од 1859. године Палеж добио династичко име -Обреновац.

Подизањем Првог српског устанка, започет је период који се у српској историографији означава као Српска револуција.Последњи у низу ових догађаја јесте доношење првог устава Кнежевине Србије – Сретењског устава – 1835. године, у тадашњој престоници, Крагујевцу.

Након четири уставна закона који су учврстили државну власт, и два хатишерифа 1830. и 1833. године, показало се да је потребно донети потпунију правну основу, која би ограничила апсолутну власт кнеза Милоша Обреновића. Због његовог одлагања за испуњењем овог захтева, избила је буна предвођена Милетом Радојковићем – Милетина буна.

Овај догађај изазвао је Милошеву бојазан од устаника и притисак који је додатно убрзао овај процес. За творца Устава изабран је кнежев секретар Димитрије Давидовић, иначе новинар, политичар и дипломата, један од оснивача првих српских дневних новина, Новина сербских.

Сретењски устав саставио је по узору на француске уставне повеље, а њиме је ограничен Милошев апсолутизам и уведена парламентарна монархија. Власт је тада први пут подељена на извршну, законодавну и судску, која, додуше, није доследно спроведена, али ипак представља напредак у подели власти, као принципа Француске револуције.

Како је назначено у Уставу, кнез Милош је остао шеф државе, али је извршну власт од сада делио са Државним саветом, састављеним од шест попечитељстава. Овај орган такође је сносио одговорност за кршење Устава. Народна скупштина била трећи је орган у овој подели власти, али њене одлуке нису биле обавезујуће. Њена главна функција била је одређивање данка за годину дана (од једног до другог ђурђевданског заседања).

Права гарантована овим уставом била су неприкосновеност личности, право на законито суђење, слобода кретања и настањивања, неповредивост стана и право на избор занимања.

Под притиском царевина Турске, Аустрије и Русије, Устав је већ у марту стављен ван снаге, а његов творац  протеран из службе. Ипак, и данас се сматра једним од најдемократскијих и најлибералнијих устава, како свог доба, тако и у историји Срба и бивше Југославије.

Сретењски устав замењен је Турским уставом, наметнутим 1838. године.

Сретење се као Дан државности славило од настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је у Титово време замењен Даном републике, 29. новембра. Ипак, одлуком Скупштине Србије 10. јула 2001. године, Сретење поново постаје Дан државности од 2002. године.