Сретење 2018, државност Србије и Забрежје
На данашњи дан, 1804. године, српски народ је пружио организован отпор у циљу ослобођења од турских дахија. Након Сече кнезова , угледни Срби тог времена окупили су се у селу Орашцу и донели одлуку о подизању Првог српског устанка, а на место вожда постављен је Карађорђе Петровић.Са састанка у Орашцу је Прота Матеја Ненадовић потом дошао на Забрежје и чувеним првим посткосовским дипломатским писмима јавио Европи да су се Срби дигли на устанак. И сам Карађорђе је провео доста времена као фрајкор на Забрежју пред дизање Првог устанка.
Како због похода на слободу, тако и због економског и културног напретка Срба у то доба, овај датум представља рађање модерне српске државе, а био је и увод у Други српски устанак, којим је издејствована аутономија Срба у оквиру Османског царства. Идеју да не напусти Србију, већ да остане и избори се за њену државност и слободу, Милош Обреновић је добио на Забрежју током разговора са Јаковом Ненадовићем на савској обали 1813. године. Било је то кад је био сломљен Први српски устанак и када су све вође Првог устанка напуштале Србију. Сви сем Милоша, по којем је од 1859. године Палеж добио династичко име -Обреновац.
Подизањем Првог српског устанка, започет је период који се у српској историографији означава као Српска револуција.Последњи у низу ових догађаја јесте доношење првог устава Кнежевине Србије – Сретењског устава – 1835. године, у тадашњој престоници, Крагујевцу.
Након четири уставна закона који су учврстили државну власт, и два хатишерифа 1830. и 1833. године, показало се да је потребно донети потпунију правну основу, која би ограничила апсолутну власт кнеза Милоша Обреновића. Због његовог одлагања за испуњењем овог захтева, избила је буна предвођена Милетом Радојковићем – Милетина буна.
1815 – 2015 двеста година од Другог српског устанка – Забрежје
Наслов вести: Филм о 200 година од Другог српског устанкаПоднаслов: Веза између Обреновића, авангарде, урбанизма, Дубровника и ЗабрежјаПредстављен је филм о прослави обележавања 200 година од Другог српског устанка којим су се наши преци ослободили од Турака. Манифестација и изложба су се десиле на Забрежју, месту на Сави надомак Обреновца, у оквиру манифестације Дани Београда у априлу 2015, под називом „1815-2015 двеста година од Другог српског устанка“.Прославу и обележавање је организовало У.Г. “Перило Забрежје“ у граду који по Милошу Обреновићу носи име, на месту на којем је Милош Обреновић 1813. год. решио да по слому Првог устанка, не пребегне у Аустроугарску, већ да ослободи Србију.Аутор изложбе је био Милан Катић.У оквиру пројекта „Забрешки град-музеј на отвореном“ удружење је направило у сарадњи са партнерима, 79 културних програма у претходне три године и видљиву промену на простору некадашње луке и царине.Забрешки град је јединствен простор европске сарадње током 19. века. Представљени филм и културни центар на којем раде, су допринос интернационалном значају Забрежја и Обреновца. Представљена је „Перило колекција“ са предметима из дома, у којем је почела српска дипломатија када је прота Матеја Ненадовић написао писмо 1804.Предмети су припадали породици која је у 19. веку гајила блиске односе са династијом Обреновић. Посебно је занимљива виолина оснивача Обреновачког црквеног хора Драгољуба Вићентијевића, пријатеља Милана Обреновића која се свира једном годишње. На изложби је био представљен и урбаниста Београда и бројних других градова чија је лична заоставштина део „Перило колекције“, а који је занимљив и као учесник загребачке авангарде двадесетих година прошлог века.Ради се о Милошу Сомборском који је по мајци са Забрежја и који је животни век завршио у Дубровнику у вили у којој се десио судбоносни, последњи састанак дубровачке властеле.Књигу о авангардним Травелерима, групи у оквиру које је Милош био задужен за фотографију, пише проф. др Ирина Суботић. Авангардни радови из Загреба који су припадали Љубомиру Мицићу гуруу свих младих авангардиста периода после Првог рата, ће бити представљени на изложби „Руска авангарда у Београду“ 24.12.2015. у Музеју Југославије.Заоставштина Травелера Милоша је инспирација за фестивал „Ослобађање“ који је тематски окренут авангарди , џезу, регеу и перформансу.Слоган је „фестивал помирења истока и запада, левих и десних и човека и природе“. Забрежје и Обреновац су у поплави 2014. постали истакнути симбол страдања поводом климатских промена. Председник удружења Милан Катић је на премијери филма рекао:“Улажамо пуно воље и енергије, да у временима стрепње поводом будућности, створимо један простор здравог помирења и културе кроз наше манифестације.Ослањајући се на богато историјско наслеђе, покренули смо манифестације које обрађују узбудљиву прошлост-Дани Београда и Ноћ музеја, али и фестивал „Ослобађање“ који је окренут савременим изразима и жељи за стварањем новог човека и друштва. Инспирација је недосегнути домет слободе који је задала авангарда двадесетих година прошлог века уз савремено тумачење уметника и учешће посетилаца.Ослобађање је аполитички фестивал окренут личном ослобађању кроз културу и уметност.“Новим плакатом на води је најављен Ослобађање фестивал за 2-3.7.2016.
Posted by Perilo Zabrežje on Thursday, December 17, 2015
Овај догађај изазвао је Милошеву бојазан од устаника и притисак који је додатно убрзао овај процес. За творца Устава изабран је кнежев секретар Димитрије Давидовић, иначе новинар, политичар и дипломата, један од оснивача првих српских дневних новина, Новина сербских.
Сретењски устав саставио је по узору на француске уставне повеље, а њиме је ограничен Милошев апсолутизам и уведена парламентарна монархија. Власт је тада први пут подељена на извршну, законодавну и судску, која, додуше, није доследно спроведена, али ипак представља напредак у подели власти, као принципа Француске револуције.
Како је назначено у Уставу, кнез Милош је остао шеф државе, али је извршну власт од сада делио са Државним саветом, састављеним од шест попечитељстава. Овај орган такође је сносио одговорност за кршење Устава. Народна скупштина била трећи је орган у овој подели власти, али њене одлуке нису биле обавезујуће. Њена главна функција била је одређивање данка за годину дана (од једног до другог ђурђевданског заседања).
Права гарантована овим уставом била су неприкосновеност личности, право на законито суђење, слобода кретања и настањивања, неповредивост стана и право на избор занимања.
Под притиском царевина Турске, Аустрије и Русије, Устав је већ у марту стављен ван снаге, а његов творац протеран из службе. Ипак, и данас се сматра једним од најдемократскијих и најлибералнијих устава, како свог доба, тако и у историји Срба и бивше Југославије.
Сретењски устав замењен је Турским уставом, наметнутим 1838. године.
Сретење се као Дан државности славило од настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је у Титово време замењен Даном републике, 29. новембра. Ипак, одлуком Скупштине Србије 10. јула 2001. године, Сретење поново постаје Дан државности од 2002. године.