U Ustanovi kulture Parobrod, u Beogradu (adr. Kapetan Mišina 6a) u petak 17. novembra 2023, sa početkom u 19 časova biće otvorena izložba Zenitističko pozorište Akademskog kluba Treveler, autora Milana Katića, u organizaciji Udruženja Perilo Zabrežje. Na otvaranju će govoriti prof. dr Irina Subotić i recenzent kataloga izložbe – prof. dr Jerko Denegri. Kao prateći programi najavljeni su koncert Човек umetnost – free jazz соло пиано Vladana Veljkovića i dokumentarni film Nova umetnost dvadesetih godina: zenitizam, dadaizam, konstruktivizam (1983, RTS), režisera Dragomira Zupanca i urednice Dunje Blažević.
Izložba se organizuje povodom jubileja stogodišnjice predstave Oni će doći, koju je 8 mladih članova umetničke avangardne asocijacije Akademski klub Treveler izvelo u Realnoj Gimnaziji u Zagrebu (sada Muzej Mimara) i njihovog potonjeg preseljenja i umetničkog delovanja u Beogradu. Zbog namernih provokacija, koje su kulminirale na kraju predstave, kada su na scenu doveli pravog magarca, Trevelerima je direktor Gimnazije naložio, zbog reakcije nekih profesora i zgroženih Zagrepčana koji su bili u publici, da moraju da napuste školu. Za završetak školovanja izabrali su Beograd.
Oni će doći je prva i jedina odigrana predstava Zenitističkog pozorišta. Realizovana je kao pozorišna manifestacija zenitizma – jedinog izvorno-jugoslovenskog avangardnog pokreta, koji nosi ime po Zenitu – časopisu urednika, pesnika i ideologa zenitizma, Ljubomira Micića (izdavan u Zagrebu i Beogradu, 1921 – 1926). Predstava Oni će doći od vremena odigravanja i članka “Zenitističko pozorište” (Zenit br. 24, 1923) ilustrovanog nacrtima kostima i zavese, u kojem su Treveleri proglašeni “mladim zenitistima”, pobuđuje interesovanje mnogih teoretičara i umetnika. Autentični materijali predstave Oni će doći i iz desetogodišnjeg dnevnika asocijacije A.K. Treveler – Almanaha (1922-1932), koji sadrži prepisku, fotografije, kolaže, manifeste, nacrte scenarija, simultanu poeziju, reprodukcije spletom brojnih okolnosti nisu bili dostupni struci i javnosti slika (čuva se u Kolekciji Marinko Sudac u Zagrebu). Predstavljanje kopije autentičnih materijala najavljeno je kao edukativni segment izložbe.
Partner izložbe je Narodni muzej Srbije, čiji su nadležni dozvolili izlaganje 13 reprodukcija slika autora Josipa Sajsela (član Trevelera u zenitu poznat kao Josif Jo Klek), koji je i najprominentniji slikar beogradske faze zenitizma. Osim reprodukcija slika iz Narodnog muzeja Srbije, na izložbi će biti izložene fotografije Zenitističkog pozorišta iz Kolekcije Perilo, autora Miloša Somborskog, Trevelera zaduženog za fotografiju, kao i one u vlasništvu Jelene Duduković, nosioca autorskih prava Josipa Sajsela i Čedomila Plavšića (predsednika Trevelera) i materijali iz časopisa Zenit. Knjiga – katalog izložbe pod nazivom Zenitističko pozorište Akademskog kluba Treveler, autora Milana Katića, u izdanju Udruženja Perilo Zabrežje biće predstavljena u ponedeljak 27.11. nakon prikazivanja filma od 17 časova i vođenja kroz izložbu. Izložba Zenitističko pozorište A.K. Treveler je prethodno postavljana u Novom Sadu u KS Svilara, kao program manifestacije Evropska prestonica kulture::Novi Sad 2022.
Prateći program izložbe, dokumentarni film Nova umetnost dvadesetih godina: zenitizam, dadaizam, konstruktivizam, biće emitovan nakon otvaranja izložbe 17.11. od 20 časova u Klavir holu i u sali Dragan Gaga Nikolić 27.11 od 17 časova. Film je restauriran u Arhivu RTS-a za prikazivanje na izložbi, na čemu su se organizatori zahvalili nacionalnoj medijskoj kući. U filmu govore jugoslovenski protagonisti avangarde: Mihailo Petrov, Josip Sajsel, Avgust Černigoj, Eduard Stepančić, Oto Bihalji i istoričari umetnosti Irina Subotić, Jerko Denegri, Miodrag Protić, Zoran Markuš, Aleksandar Flaker i drugi.
Jazz pijanista Vladan Veljković je specijalno za koncert u Klavir holu komponovao delo Човек umetnost, inspirisano Trevelerima i njihovim Almanahom.
Izložba je prilika za publiku, umetnike i teoretičare koji se inspirišu Zenitom da steknu detaljniji uvid u lik i delo, prvenstveno Josipa Sajsela, ali i ostalih Trevelera. Uz uvid u arhitektonsko i urbanističko delo nastalo nakon Drugog svetskog rata autora Somborskog i Sajsela, izložba ima takođe za cilj da potakne istraživače u oblasti istorije arhitekture i urbanizma da pokrenu aktivnosti na ustanovljavanju veze između avangardne umetnosti Trevelera i idejnih urbanističkih nacrta gradova bivše Jugoslavije poput Beograda, Podgorice, Zagreba, Novog Sada, Nikšića, delova Sarajeva, Luke Bar, Šibenika, Zadra, Travnika, Bugojna itd. Potpisnici idejnih rešenja Generalnih urbanističkih planova (GUP) nabrojanih gradova u periodu nakon završetka Dugog svetskog rata su Somborski i Sajsel. Na izložbi će biti predstavljen GUP Beograda iz 1950. godine, autora Miloša Somborskog. Posetioci izložbe moći će da pogledaju fotografije iz Kolekcije Perilo, nastale prilikom predstavljanja plana Beograda rukovodstvu Jugoslavije 1950. Među fotografijama posebno se izdvaja ona na kojoj zenitista (Miloš Somborski), predstavlja svoj plan prestonice Jugoslavije nadrealisti (Konstantin Popović – tadašnji ministar inostranih dela Jugoslavije). Plan Somborskog je bio eksponat na izložbi Toward concrete utopia autora Martina Stierli i Vladmira Kulića u MOMA u Nju Jorku 2018.
Izložba traje do 29. novembra 2023. godine.
IZVEŠTAJ O IZLOŽBI U NOVOM SADU 2022:
U Kulturnoj stanici Svilara, 16. decembra 2022, otvorena je izložba “Stogodišnjica Zenitističkog pozorišta A.K. Treveler”, autora Milana Katića, u organizaciji Udruženja Perilo Zabrežje, kao jedan od programa Evropske prestonice kulture – Novi Sad 2022. Izložba je organizovana povodom jubileja stogodišnjice predstave Oni će doći, koju je 8 mladih članova umetničke avangardne asocijacije Akademski klub Treveler izvelo 16. decembra 1922. u Realnoj Gimnaziji u Zagrebu (sada Muzej Mimara).
Partner izložbe je Narodni muzej Srbije, čiji su nadležni dozvolili izlaganje 13 reprodukcija slika autora Josipa Sajsela (član Trevelera u zenitu poznat kao Josif Jo Klek), koje se čuvaju u kolekciji krovne muzejske institucije Republike Srbije. Osim reprodukcija slika iz Narodnog muzeja Srbije, na izložbi “Stogodišnjica…” izložene su fotografije Zenitističkog pozorišta iz Kolekcije Perilo, autora Miloša Somborskog, Trevelera zaduženog za fotografiju, kao i one u vlasništvu Jelene Duduković, nosioca autorskih prava Josipa Sajsela i Čedomila Plavšića (predsednika Trevelera), zatim stranice scenarija predstave Oni će doći, umetnički manifest, poezija, prepiska između članova i materijali iz časopisa Zenit. Na izložbi je predstavljena ilustrativna dadaistička instalacija akademske umetnice Marije Čolić, inspirisana zenitističkom predstavom Oni će doći kao i vektorska predstava pozorišnih kostima Josipa Sajsela autora Nenada Aćimovića.
Knjiga – katalog izložbe pod nazivom “Zenitističko pozorište Akademskog kluba Treveler”, autora Milana Katića i recenzenta prof. dr Jerka Ješe Denegrija, u izdanju Udruženja Perilo Zabrežje predstavljena je u subotu 24.12. u knjižari Zenit books u Novom Sadu u saradnji sa istoričarom umetnosti Markom Srdanovićem. Prethodno su autor izložbe Katić i profesor Denegri održali stručno vođenje istog dana u KS Svilara. Program u knjižari Zenit books upotpunila je tribina pod nazivom “Zenit nekada i sada” nakon koje je emitovan i dokumentarni film “Nova umetnost dvadesetih godina: zenitizam, dadaizam, konstruktivizam” (1983), režisera Dragomira Zupanca i urednice Dunje Blažević. Film je emitovan i nakon otvaranja izložbe 16.12. u KS Svilara. Inače je restauriraran u Arhivu RTS-a za prikazivanje na izložbi, na čemu su se organizatori zahvalili nacionalnoj medijskoj kući. U filmu govore najvažniji domaći protagonisti zenitizma: Mihailo Petrov, Josip Sajsl, Avgust Černigoj, Eduard Stepančić, Oto Bihalji i istoričari umetnosti Irina Subotić, Jerko Denegri, Miodrag Protić, Aleksandar Flaker i drugi.
Oni će doći je prva i jedina odigrana predstava Zenitističkog pozorišta. Realizovana je kao pozorišna manifestacija jedinog izvorno jugoslovenskog avangardnog pokreta, koji nosi ime po Zenitu – časopisu urednika, pesnika i ideologa zenitizma, Ljubomira Micića (izdavan u Zagrebu i Beogradu, 1921 – 1926). Predstava Oni će doći od vremena odigravanja i članka “Zenitističko pozorište” (Zenit br. 24, 1923) ilustrovanog nacrtima kostima i zavese, pobuđuje interesovanje mnogih teoretičara i umetnika. Nadahnula je i potpisnike manifestacije otvaranja Evropske prestonice kulture u Novom Sadu, pod nazivom Zeniteum::2022, prvenstveno autora, slovenačkog i svetskog umetnika Dragana Živadinova. Autentični materijali predstave Oni će doći spletom brojnih okolnosti nisu bili dostupni struci i javnosti, te je stoga organizator proslave jubileja stogodišnjice, Udruženje “Perilo Zabrežje” organizovalo izložbu “Stogodišnjica Zenitističkog pozorišta A.K. Treveler” kao edukativnu.
Udruženje Perilo Zabrežje postavilo je na Portal Zabrežje uz saglasnost nosioca autorskih prava Jelene Duduković u danu stogodišnjeg jubileja kopije scenarija predstave Oni će doći i prepiske iz desetogodišnjeg dnevnika grupe, Almanaha (1922-1932). Almanah sadrži pored prepiske i kolaže, manifest, nacrte scenarija, simultanu poeziju, reprodukcije slika. Original Almanaha čuva se u Kolekciji Marinko Sudac u Zagrebu.
Scenario predstave A.K. Treveler “Oni će doći”
Prepiska iz dnevnika A.K. Treveler “Almanah 1922-1932”
Izložba “Stogodišnjica Zenitističkog pozorišta A.K. Treveler” i prateći programi, po najavi organizatora, imaju za cilj obeležavanje jubileja i edukaciju o protagonistima avangarde i njihovim aktivnostima između dva svetska rata. Izložba je ekskluzivna zbog premijernog predstavljanja pojedinih materijala i bila je prilika za publiku, umetnike i teoretičare koji se inspirišu Zenitom da steknu detaljniji uvid u lik i delo, prvenstveno Josipa Sajsela, ali i ostalih Trevelera. Uz dokumentarni film, fotografije, i uvid u arhitektonsko i urbanističko delo Somborskog i Sajsla, izložba ima takođe za cilj i da ustanovi vezu između avangardne umetnosti i idejnih urbanističkih nacrta za gradove bivše Jugoslavije poput Beograda, Podgorice, Zagreba, Novog Sada, Nikšića, delova Sarajeva, Luke Bar, Šibenika, Zadra, Travnika, Bugojna itd.
Izložbu i izdavanje kataloga finansijski su podržali Hooloovoo DOO, Čelik promet DOO, Igor Vasiljević, Miljen Kljaković, Luka i Branka Obradović.
Ko su Treveleri? (iz kataloga izložbe, autora Milana Katića)
Asocijaciju A.K. Treveler (Akademski klub Traveller) osnovalo je 1922. god. više mladića i jedna devojka
iz dobrostojećih porodica u Zagrebu, u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Članovi asocijacije bili
su: Čedomil Plavšić zvani Dečko (predsednik, Sarajevo, 1902 – Opatija, 1987), njegov mlađi brat Dušan Plavšić zvani Braco (Sarajevo, 1904 – Opatija, 1976), Josip Sajsl (Josip Seissel) alias Josif Jo Klek (Krapina, 1904 – Zagreb, 1987), Miloš Somborski (Zagreb, 1902 – Sarajevo, 1983), Miha Šen (Miha Schön, Zagreb, 1904 – Sušak, 1930), Zvonimir Megler (Sarajevo, 1904 – Zagreb, 1971), Vlado Pilar (Zagreb, 1904 – 1928), Radeta Stanković (Beč, 1905 – Beograd, 1996), Dragutin Herjanić i Višnja Kranjčević (Sarajevo, 1904 – Zagreb, 1983). Bili su aktivni u jugoslovenskom umetničkom prostoru, koji je istoričar umetnosti
Jerko Denegri definisao kao „geografski, politički i kulturni prostor, u okviru kojeg se odvijao policentrični
umetnički život više nacionalnih sredina”. Umetnička grupa A.K. Treveler pripada korpusu istorijskih avangardi. Većina stručnjaka njihove pozorišne eksperimente kvalifikuje kao anticipaciju performansa u jugoslovenskoj sredini, a karakter njihovih aktivnosti i dela, kao zenitistički i nadrealistički. Bili su mladi buntovnici skloni inovacijama u pozorištu i vizuelnoj umetnosti. Ispoljavali su afinitet prema modernim i avangardnim umetničkim tendencijama u umetnosti i slušali su džez. Tokom desetogodišnjeg postojanja vodili su dnevnik grupe u formi Almanaha, koji sadrži manifest, kolaže, fotokolaže, korespondenciju, poeziju, reprodukcije umetničkih dela i fotografije (čuva se u Kolekciji Marinko Sudac u Zagrebu). Godine 1922. Treveleri su u zagrebačkoj Realnoj gimnaziji izveli nekonvencionalnu pozorišnu predstavu Oni će doći. Njihov nastup zabeležen je u nepotpisanom članku, objavljenom u avangardnom časopisu Zenit (br. 24, 1923), u kojem su nazvani „mladi zenitisti”. Ovu „internacionalnu reviju za umetnost i kulturu” pokrenuo je i uređivao u Zagrebu i Beogradu (ukupno 43 broja, 1921–1926) Ljubomir Micić (Sošice kod Jastrebarskog, u Hrvatskoj, 1895 – Kačarevo kod Pančeva, u Srbiji, 1971), književnik, publicista, aktivista avangarde i ideolog zenitizma – prvog izvorno jugoslovenskog avangardnog pokreta. Pretpostavlja se da je Micić bio autor pomenutog članka i objave o postojanju Zenitističkog pozorišta.
Zašto se proslava Stogodišnjice Zenitističkog pozorišta održava na Evropkoj prestonici kulture u Novom Sadu (iz Uvoda kataloga izložbe, autora Milana Katića)?
Izbor Evropske prestonice kulture – Novi Sad 2022 i arhitektonski restaurirane Kulturne Stanice Svilara za lokaciju izložbe “Stogodišnjica Zenitističkog pozorišta A.K. Treveler”, nametnuo se zbog sadržaja manifestacije otvaranja, monumentalne predstave Zeniteum::2022, slovenačkog i svetskog umetnika Dragana Živadinova. Predstava Zeniteum::2022 realizovana je na četrdeset metara visokoj scenografiji, montiranoj na jednu od najznačajnijih građevina jugoslovenske moderne, zgradu Banovine arhitekte Dragiše Brašovana. Predstavom su promovisani „nova nauka i umetnost, čiji su protagonisti matematičari Mileva Marić-Ajnštajn i Milutin Milanković”, vertikala duha, pogled usmeren ka „zenitu” i put od konstruktivizma do Živadinovljeve postgravitacione umetnosti, kao novovekovne emanacije bestežinske bespredmetnosti u želji za osvajanjem novog horizonta duha i kosmosa.
Mnogobrojne su veze između predstave Zeniteum::2022 i mladih zenitista Trevelera. U Narodnom muzeju Srbije čuvaju se dve Sajsеlove slike, nacrti hramova zenitističke umetnosti i filozofije Zeniteum I (1924) i Zeniteum II (1924). U Muzeju suvremene umjetnosti u Zagrebu čuva se Sajsеlova slika PAFAMA (1922), koja je u Jugoslaviji, a po mnogima i šire, jedinstven primer bestežinske apstraktne umetnosti – preteča postgravitacione umetnosti Dragana Živadinova. U Kolekciji Perilo čuva se nasleđe doktora hemije Svetozara Varićaka, koji je tokom studija stanovao kod Mileve i Alberta Ajnštajna u Cirihu. Svetozarov otac, matematičar Vladimir Varićak uspostavio je naučnu saradnju sa Ajnštajnima na temi neeuklidske matematike i teorije relativiteta i sa njima se sprijateljio. Milutin Milanković je izjavio za Vladimira Varićaka da mu je, kao profesor matematike i mentor pružio presudni podstrek da izabere naučni put. Svetozar Varićak je kasnije napisao knjigu Počela fotografije (1917), koju je Treveler Miloš Somborski, fotograf asocijacije, koristio za sticanje znanja o fotografiji.
Publikacija i izložba realizovane su sa ciljem da prikažu veze predstave Oni će doći, zenitizma i razvoja jugoslovenskog urbanizma sa članovima A.K. Treveler, arhitektama Sajsеlom i Somborskim. Takođe, cilj je da se pruži teorijski osvrt na opravdan osnov i razlog za glavnu temu manifestacije otvaranja Zeniteuma::2022 – avangardni pokret zenit. Otvaranje manifestacije Evropska prestonica kulture – Novi Sad 2022 je, čini se, u širem javnom diskursu ostalo neshvaćeno na sličan način na koji zenitisti nisu shvaćeni u svoje vreme, stoga izložba i publikacija imaju edukativni koncept postavke i kataloga.
Umetnička, arhitektonska i urbanistička dela Trevelera nedovoljno su poznata, između ostalog i zato što su rasuta širom bivše Jugoslavije, te je evropski okvir manifestacije, objedinjujući plašt ispod kojeg će se predstaviti segment zajedničkog materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa Zagreba, Sarajeva, Podgorice, Dubrovnika, Obrenovca, Beograda i mnogih drugih gradova.