Дан државности Србије — Сретење је државни празник Србије који се прославља 15. и 16. фебруара, а установљен у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак, као дан сећања на почетак Српске револуције, и такође се прославља као Дан уставности Србије у спомен на дан када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије — Сретењски устав.
Овај датум је најбитнији датум у политичком, културном и историјском календару Србије.
Забрежје је имало своју улогу у државотворним данима с почетка 19. века. На Забрежју је нестало писмо због којег су злогласне турске дахије почеле сеча кнезова у Србији, што је био непосредни повод за дизање устанка и скуп у Орашцу.
На Забрежју је крајем 18. века изграђено аустријско утврђење из којег су на кратко фрајкори ослободили Београд након што је смотру извршио цар Јозеф Први Хабзбуршки. У постројбама фрајкора је био велики број Срба. Месец дана након дизања устанка у Орашцу, на Забрежју је прота Матеја Ненадовић у кући Пантелије Ружичића писмима затражио подршку од митрополита Стратимировића и Аустријских достојанственика. Тај догађај историја третира као почетак српске дипломатије.
Фотогалерија на Порталу “Забрежје” са снимцима из Музеја Првог српског устанка у Орашцу је по нама прикладно одавање почасти устаничкој Србији и Српској револуцији. Аутор фотографија је Милан Катић.